FHP: Tužilaštvo za ratne zločine sporo, suđenja traju dugo, veličaju se zločinci

Kolumne i analize

Fond za humanitarno pravo predstavio Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Iako je procesuiranje ratnih zločina jedan od prioriteta u okviru pristupanja Srbije Evropskoj uniji, već godinama se uočava zastoj pred domaćim sudovima.

Tužilaštvo za ratne zločine radi sporo, podiže mali broj optužnica (sedam optužnica protiv devet lica za 2021. godinu) i suđenja traju dugo.

Optužnice se uglavnom preuzimaju od Bosne i Hercegovine, visokorangirani pripadnici vojske i policije se ne procesuiraju, prošle godine nije podignuta nijedna optužnica za zločine na Kosovu.

Ovo su neki od glavnih zaključaka Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je juče predstavio Fond za humanitarno pravo (FHP).

Izveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu.

Marina Kljaić, punomoćnica oštećenih, rekla je da je FHP prošle godine pratio suđenja u 26 predmeta, da je doneto pet prvostepenih presuda, da su trojica optužnih preminula zbog čega su postupci protiv njih obustavljeni, kao i da su optužnice za dvojicu ukinute jer su procesno nesposobni.

Kljaić je dodala da je Apelacioni sud u Beogradu doneo šest drugostepenih presuda, te da su tri predmeta vratili na ponovo suđenje.

“Tužilaštvo je podiglo sedam optužnica protiv devet lica. Iz godine u godinu se ponavlja neefikasan rad Tužilaštva – tri optužnice su rezultat njihovog rada, a ostale su ustupljene iz BiH. Prošle godine nije podignuta nijedna optužnica za zločine na Kosovu, a izostalo je procesuiranje visokorangiranih pripadnika vojske i policije. Podignuta je jedna optužnica protiv visokorangiranog lica”, ukazala je Kljaić.

Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo, ocenila je da su rezultati Tužilaštva “poprilično skromni”, te da ovim tempom ni za narednih 100 godina neće moći da se procesura ni pola predmeta koji se nalaze u predistražnoj fazi. “Sada Tužilaštvo ima tri puta više zamenika, dakle 12, ali i dalje imaju skromne rezultate”, ukazala je Žanić.

“Osobe koje su se vratile u Srbiju nakon odležane zatvorske kazne predstavljaju se kao vrhunski vojni analitičari, pišu knjige koje finansira država, pojavljajau se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Imamo pandemiju ratnih zločinaca u javnom prostoru na koju niko ne obraća pažnju, jer je to postalo uobičajno”, naglasila je Žanić.

Ukazala je da se negiranje genocida u Srebrenici pojavljivalo ranijih godina pre godišnjice, a da sad gotovo ne postoji nijedna emisija gde se Srebrenica i NATO bombardovanje ne uzimaju kako to da svet radi protiv Srba.

SourceDanas

Pročitajte više

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Društvo i nauka