Političku scenu u Srbiji odlikuje dominacija kriminalnog belivukovskog režima. “Opozicija” se, uz manji broj izuzetaka, pokazala kao formacija koja opslužuje taj režim. Ona je brižljivo stvarana, kao i SNS, u vreme vladavine Borisa Tadića “Bote”. Oni su proizvod delatnosti ekspoziture BIA u Predsedništvu Srbije, koju je vodio pokojni Miki Rakić i koji je i Botu preveo u toj službi poželjne vode, dok se Bota pretežno bavio manekenisanjem. Tako su nastali Đilas, Jeremić i sam SNS. To je i razlog što dve pomenute “opozicione” formacije ne predstavljaju nikakvu opasnost za belivukovski režim. Naprotiv, one mu služe da bi opstao na vlasti.
Čak i neko ko nije upućen u ovo morao je biti veoma podozriv dok je gledao koliko revnosno i (naizgled) nerazumljivo uporno SNS-botovi u “skupštini” i u “medijima” napadaju Đilasa. I to uprkos tome što svi znaju da je Đilas, sa svojih nekoliko procenata podrške u biračkom telu, potpuno bezopasan za režim. To je naravno i razlog što je belivukovski režim njega uporno proizvodio u navodno najopasniju opoziciju. Naime, on je sastavni deo tog režima.
I naravno, izašlo se na lažne izbore, kojima je Đilas pokušao da da legitimitet odlaskom kod Vučića nakon izbora i glumljenjem da je sve u najboljem redu i da je Vučić legitimni predsednik, a da su lažni izbori ipak nekako bili pravi izbori.
Jedine dve političke formacije koje su ostale pri stavu da su izbori lažni i da na njih ne treba nipošto izlaziti, jer se mafiji ne oduzima vlast na lažnim izborima koje ona sama organizuje, bili su pokret “Novi 6. oktobar” i pokret “Oslobođenje”. Protiv izlaska na izbore bio je i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, koji je pak bio nadglasan u koaliciji i izašao na izbore.
Sve ovo govori o tome da je neophodno da se objedine napori svih protivnika belivukovskog režima u pravcu lobiranja kod najmoćnijih “međunarodnih faktora” da se organizuju pravi izbori, sa slobodnim medijima, i da istisnki protivnici režima nastupe zajedno protiv vučićevskog režima i đilasovske opozicije – koji su zapravo jedno te isto.
Novi 6. oktobar već odavno lobira u tom pravcu i moj je veoma jasan utisak (ovde dajem čak i blagu formulaciju) da će se ti međunarodni faktori odlučiti za podršku onim snagama koje su istinski protiv režima, te da će Vučić i njegovi trabanti zbog neispunjenja postavljenih uslova za oslobođenje Srbije, kao i niza drugih razloga, biti objekti individualnih sankcija Administracije SAD, a odmah zatim Velike Britanije i država članica EU.
Ta odluka mora pak prvo da se donese u SAD i verujem da na nju nećemo dugo čekati. No, razne nepoznanice su u igri na svetskoj političkoj sceni i nezahvalno je davati prognoze sa preteranom sigurnošću.
Svakako bi trebalo računati na pritisak slobodnog sveta koji će dovesti do slobodnih izbora i konačno slobodnog iskazivanja izborne volje građana Srbije. Takvi izbori značiće pad belivukovskog režima, posle kog moraju da uslede masovna suđenja saradnicima tog režima i njihovog brzog kažnjavanja u skladu sa principima tranzicione pravde – kako nam se ne bi ponovio 6. oktobar 2000. godine.
Prof. dr Vojin Rakić, redovni profesor
Predsednik pokreta “Novi 6. oktobar”
Osnivač i direktor Centra za bioetičke studije
Generalni sekretar svih kontinentalnih uprava Međunarodne katedre za bioetiku – Centra za saradnju Svetske medicinske asocijacije (WMA)