Količina gasa, cena i sigurnost snabdevanja, su tri najvažnije teme za predsednika Srbije Aleksandra Vučića pred najavljen razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Najavljen telefonski razgovor srpskog i ruskog predsednika o novom gasnom aranžmanu dolazi nakon što je u decembru 2021. istekao prethodni desetogodišnji ugovor.
U međuvremenu, Rusija je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu, zbog čega se, između ostalih, na udaru sankcija Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država našao i ruski energetski sektor.
Srbija dominantno zavisi od Rusije u energetskom sektoru, a monopol na tržištu nafte i gasa drži rusko preduzeće Gasprom. Ova kompanija, direktno ili kroz svoje podružnice, je većinski vlasnik nekadašnjeg domaćeg giganta Naftne industrije Srbije. Ujedno je i jedini dobavljač gasa Srbiji i većinski vlasnik oba gasovoda kojim se gas iz Rusije doprema do domaćinstava i industrije u Srbiji.
Osim toga, Gasprom je kroz mrežu svojih firmi godinama unazad aktivan i kao sponzor sportskim klubovima, poput Fudbalskog kluba Crvena zvezda i Košarkaškog kluba Partizan, a učestvuje i u finansiranju muzičkih festivala i kulturnih događaja.
Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, je generalni sponzor fudbalskog kluba (FK) Crvena Zvezda od 2010. godine. Sedam godina kasnije Gaspromnjeft je i dalje generalni sponzor FK Crvena zvezda.
Četiri dana nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, Evropska fudbalska federacija (UEFA) je odlučila da prekine partnerstvo s Gaspromom u svim takmičenjima, koje datira od 2012. godine.
Početkom marta generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić izjavio je da na klub nije vršen pritisak da skine logo Gasproma i da se nada da do toga neće doći. “Nismo dobili zahtev da skinemo logo i iskreno se nadam da do toga neće doći. To bi bio sulud zahtev. Kompanija Gasprom je uz Crvenu zvezdu od 2010. godine. Bila je uz klub i kada je pretio ‘ključ u bravu'”, rekao je Terzić 1. marta gostujući na TV K1.
Naftna industrija Srbije (NIS) u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta od 2013. je generalni sponzor Košarkaškog kluba “Partizan”. Tada je prema pisanju beogradskih medija taj klub “izbegao gašenje” upravo zahvaljujući finansijskoj injekciji Gaspromnjefta. Sponzorski ugovor ruske kompanije i beogradskog košarkaškog kluba više puta je obnavljan, poslednji put u novembru 2021. godine.
Prema podacima sa sajta NIS Gaspromnjefta, ta kompanija finansijski je, osim sportskih klubova podržala, između ostalog Festival nauke, Istraživačku stanicu Petnica, beogradsko pozorište Atelje 212 i druge ustanove.
U 2020. kompanija je bila generalni sponzor Beogradskog festivala igre.
NIS Gaspromnjeft je donirao sredstva za kabinete za učenje ruskog jezika u dve škole u Srbiji. U Osnovnoj školi “Sveti Sava” u Beogradu u junu 2021. je renoviran kabinet za učenje ruskog, dok je u novembru 2019. u Srednjoj stručnoj školi “4. juli” u Vrbasu u Vojvodini otvoren kabinet.
NIS Gaspromnjeft je tokom godina podržavao u određenom periodu i muzički festival Egzit, filmski i muzički festival “Kustendorf”, filmski festival FEST u Beogradu i Dragačevski sabor trubača u Guči. Logo NIS Gaspromnjefta nalazi se i na sajtu manifestacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u delu “sponzori”.
Igor Novaković iz beogradskog nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je preko Gasproma u poslednjih desetak godina vođena kampanja koja je imala za cilj promociju srpsko-ruskih odnosa.
“Od bilborda na auto-putu koji su veoma vidljivi u okolini Beograda, u okolini Novog Sada, koji slave srpsko-rusko prijateljstvo do sponzorstava (sportskih klubova i kulturnih manifestacija)”, ilustruje Novaković i dodaje da je ta kampanja bila “veoma efektivna”.
“To je, rekao bih, za razliku od onoga što neke druge države rade, pa i Evropska unija, prilično jeftina i prilično efektivna kampanja zato što su tu, to je moj utisak, targetirani simboli koji imaju veliki uticaj na percepciju građana”, pojašnjava Novaković.
Slavljenju srpsko-ruskih odnosa, smatra Novaković, u značajnoj meri doprinosi i pitanje Kosova, koje je 2008, proglasilo nezavisnost. “Mislim da je ključ u stvari za sve to stalna tenzija oko pitanja Kosova i činjenica da je Rusija na svoj način pružala podršku zvaničnim naporima Beograda za sprečavanje daljih priznavanja nezavisnosti, za ulazak Prištine u međunarodne organizacije, kao i podrška za kampanju povlačenja priznavanja Kosova”, zaključuje Novaković.
Iako je podržala rezolucije Ujedinjenih nacija (UN) i deklaracije EU u kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, Srbija je jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Zvaničnici Srbije taj stav pravdaju “zaštitom vitalnih interesa zemlje”.