Vojin Rakić je srpsku nauku proslavio u svetu i svetskoj nauci pružio mnogo svojom novom etičkom teorijom koja je postala nezaobilazna na univerzitetima širom sveta, ocenjuje Džon Heris s Univerziteta u Oksfordu.
Na konferenciji o radu Vojina Rakića, direktora Centra za bioetičke studije, šefa Evropske katedre za bioetiku u okviru centra saradnje Svetske medicinske asocijacije (WMA), održanoj u Tibingenu u Nemačkoj, osim Herisa učestvovali su i drugi svetski bioetičari. Povod za konferenciju bile su dve Rakićeve nedavno izašle knjige How to Enhance Morality (Kako poboljšati moralnost) i The Ultimate Enhancement of Morality (Konačno poboljšanje moralnosti) u izdanju renomiraane međunarodne kuće Springer.
U radu konferencije učestvoalo je nekoliko desetina naučnika i univerzitetskih profesora, fizičkim prisustvom ili putem interneta.
Prvi glavni govornik bio je profesor Džon Heris (John Harris) sa Univerziteta Oksford koji se smatra osnivačem savremene bioetike i medicinske etike. On je rekao da profesor Rakić ne samo što je savremenu srpsku nauku proslavio u svetu, već je svetskoj nauci pružio veoma mnogo, što je kulminiralo u novoj etičkoj teoriji koja je postala nezaobilazan predmet izučavanja na svim ozbiljnim univerzitetima širom sveta.
Drugi predviđeni govornik, još jedan od najproslavljenijih etičara današnjice, profesor Nikolas Ejgar s Univerziteta u Velingtonu na Novom Zelandu, nije uspeo da se uključi u razgovor usled sporih satelitskih konekcija, ali je poslao izlaganje u kome je napisao da je Rakićeva teorija nešto sasvim novo u etici i nauci uopšte i da posebno ceni njegovu hrabrost da se ne svrstava uz teorije od kojih neke postoje vekovima, već da svetskoj nauci ponudi svoju novu originalnu etičku teoriju.
Kao za širu publiku zanimljiv element svoje etičke teorije Rakić navodi: “Moralnost i sreća međusobno podstiču jedno drugo: što smo moralniji to smo srećniji i obrnuto. To nam daje putokaz za program beskrajnog moralnog poboljšanja u daljoj budućnosti i evoluciji čoveka”.