Direktor Fondacije za otvoreno društvo, Milan Antonijević, i Raša Nedeljkov iz neprofitne organizacije CRTA nisu optimisti da će se posle međustranačkih dijaloga sa i bez posredovanja stranaca bilo šta suštinski promeniti kada se radi o izbornim uslovima.
“OEBS i ODIHR (Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava) su odradile svoj posao, imaju jasne smernice šta treba da se uradi, ali rezultat dijaloga bez posredovanja stranaca ne da je jasne smernice da će se bilo šta promeniti”, smatra Antonijević.
Nedeljkov ukazuje da je to “pre svega, poraz za nas građane, jer ne možemo očekivati izborne uslove bolje nego 2020, jer nijedna odluka koja se bavi ključnim problemima neće uopšte biti dotaknuta”.
Antonijević drži da je odluka da i beogradski i predsednički i vanredni parlamentarni izbori budu istog dana, 3. aprila, „politička odluka koja govori o trenutnoj proceni procenata koliko ko može da dobije i zato su odlučili da svi izbori budu u isto vreme“.
Nedeljkov ukazuje da je „propušteno vreme da se ozbiljno reformišu procesi kojima se uređuje izborni proces“. Dodaje da su iz oba međustranačka dijaloga proistekli „prilično neodređeni rezultati, mnogi političkog karaktera koji su samo zagrebali preporuke OEBS i ODIHR“.
„Privremeno nadzorno telo ne samo da je protivzakonito, već se primenom dogovororenog u dijalogu direktno krše zakoni ove zemlje. Čini mi se da je crvena linija za vlast bilo zakonsko kontrolisanje komercijalnih pružalaca medijskih usluga, već drugi put u dijalogu politčkih stranaka imamo da se na komercijalne emitere ne odnosi Zakon o elektronskim medijima, koji ih obavezuje da poštuju i član 47 – da svaki pružalac medijskih usluga mora da izveštava javnost istinito, pravovremeno, objektivno“, smatra Nedeljkov.
Ističe da je to telo „prilično čudno, mi smo ga definisali kao Frankenštajna, jer imate telo sastavljeno od predstavnika REM-a koje treba da kontroliše REM, koji će (dogovoreno) sprovoditi između ostalih i Ministarstvo koje po zakonu ne bi trebalo da bude nadređeno jednom nezavisnom regulatornom telu“.
„Na kraju krajeva u javnosti će se stvarati nesigurnost i zabuna ovim telom, a nikakav dobar doprinos neće imati u odnosu na kvalitet izbornih uslova“, kaže on i dodaje da će i ovoga puta privatni pružaoci medijskih usluga biti oslobođeni od odgovornosti.
Podseća da smo „samo u oktobru imali 37 direktnih obraćanja predsednika (države Aleksandra Vučića), od čega je televizija Pink emitovala 27 puta, u izbornoj kampanji po regularnim pravilima to ne bi bilo moguće, REM ni ovoga puta verovatno neće reagovati“.
Antonijević se nada da će javnost izvršiti pritisak na tužilaštvo da reaguju na krivične prijave na kršenje izbornog procesa, kao i da će se građani osnažiti da govore o pritiscima, kada ih neko pritiska da glasaju za vladajuću stranku.