Kao najprihvatljivije rešenje za pitanje Kosova građani Srbije vide mogućnost da Srbija ne prizna nezavisnost, ali dopusti Kosovu ulazak u Ujedinjene nacije i zauzvrat dobije ubrzanje procesa ulaska u Evropsku uniju, dok je mogućnost priznanja nezavisnosti i dalje potpuno neprihvatljiva za više od dve trećine građana.
Ovo je pokazalo onlajn panel istraživanje javnog mnjenja pod nazivom „Šta Srbija misli“, sprovedeno u periodu od 22. do 31. jula na reprezentativnom uzorku od 1.067 punoletnih građana u organizaciji Novog trećeg puta.
Stavovi o pitanju Kosova pokazuju da su građani i dalje strogo protiv priznanja nezavisnosti, kao što to pokazuju sva istraživanja rađena u prethodnim godinama ali su nešto fleksibliniji po pogledu pojedinih rešenja u kojima bi Srbija napravila neke ustupke Kosovu i zauzvrat nešto i dobila.
Više od dve trećine građana izričito su protiv priznanja nezavisnosti Kosova i eventualnog rešenja o razmeni teritorija, dok su u nešto manjem procentu protiv priznanja nezavisnosti u „zamenu“ za Sever Kosova, specijalni status manastira, veće investicije za Srbiju ili brži ulazak u EU.
Ispitanicima u istraživanju je ponuđeno sedam eventualnih rešenja za problem Kosova a tražili su se njihovi odgovori da li bi neko od ovih rešenja podržali na referendumu.
Najniži stepen podrške zabeležila je opcija bezuslovnog priznanja Kosova – sa 3 odsto za ovakvo rešenje i 73 odsto protiv. Slično je i sa predlogom za razmenu teritorija kojom bi Srbija priznala nezavisnost Kosova ali i predala Preševo, Bujanovac i Medveđu u zamenu za Sever Kosova. Izričito protiv ovakvog rešenja je 71 odsto građana.
Rešenje u kojem bi Srbija priznala nezavisno Kosovo, a zadržala sever Kosova, podržalo bi sigurno 4 odsto, protiv bi sigurno bilo njih 51 odsto i verovatno dodatnih 27 odsto građana. Potpuno priznanje Kosova uz eksteritorijalnost manastira sigurno bi prihvatilo samo 4 odsto ispitanika, protiv bi sigurno bilo 53 odsto.
Kada su u pitanju rešenja koja bi podrazumevala priznavanje nezavisnosti Kosova i dobijanje dodatnih pogodnosti u vidu investicija ili ubrzanog puta u EU, ni tu nije primećena razlika u odnosu na prethodna rešenja. 54 odsto ispitanika sigurno ne bi podržalo priznavanje Kosova za ogromne investicije, 25 odsto verovatno ne bi podržalo, 8 odsto nije sigurno, a verovatno bi podržalo 8 odsto njih, dok bi sigurno za bilo samo 5 odsto. Priznavanje nezavisnosti Kosova za ubrzan put u EU podržalo bi 5 odsto, verovatno bi podržalo 9 odsto, nije sigurno da li bi podržalo njih 9 odsto, a verovatno i sigurno bi protiv bilo 27 odsto, odnosno 52 odsto.
Poslednje rešenje podrazumevalo je situaciju u kojoj Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali dopušta ulazak Kosova u UN, a zauzvrat dobija ubrazni put u EU. Kod ovog rešenja vidi se značajna razlika u podršci u odnosu na prethodne predloge. 7 odsto bi sigurno prihvatilo ovakvo rešenje, a čak 24 odsto bi verovatno prihvatilo, 19 odsto je trenutno uzdržano, 23 odsto bi verovatno bilo protiv, a 28 odsto bi sigurno bilo protiv i ovog rešenja.