Veliki procenat podrške dijalogu sa Prištinom dovodi u pitanje uobičajenu pretpostavku da dijalog nije popularan. Ovo sugeriše i to da građani vide vrednost i korist od procesa mirnog i diplomatskog rešavanja spora. Međutim, ova pretpostavka je narušena veoma velikim procentom građana Srbije (91,6 odsto) koji ne vide moguću ličnu korist od dijaloga“, što pokazuje istraživanje BCBP iz 2020. godine.
Iz beogradskog centra navode da ovaj rezultat može da ukaže na to da građani dijalog smatraju odgovornošću političke elite ili procesom koji se dešava na makro nivou, a u koji nisu neposredno uključeni i koji ne utiče na njihove živote.
Posle skoro deset godina pregovaranja i postignutih rezultata, prema istraživanju CDDRI iz 2019. godine, 62,3 odsto građana Srbije tvrdi da nije upoznato sa sadržajem dijaloga, dok je delimično upoznata jedna četvrtina građana, a samo 12,6 odsto navodi da je dobro upoznato sa sadržajem dijaloga.
Kada su u pitanju stavovi građana o tome kako vide budući status Kosova, svih ovih godina preovlađuje stav da se podržava ono rešenje koje ne podrazumeva priznanje. Iako podela sadrži podršku nešto većeg broja građana, ni ona nema dovoljnu podršku „u ovom trenutku kako bi uspela na referendumu“. Ni članstvo u EU kao kompenzacija za priznanje Kosova ne bi bilo prihvatljiv ustupak za većinu građana Srbije, takođe se registruje u dokumentu BCCP.
Prema poslednjem istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) iz oktobra 2020. godine, ukupno 7,8% građana Srbije smatra da je priznanje Kosova u postojećim granicama najbolje rešenje za status Kosova. Od kada su istraživanja javnog mnjenja počela da razmatraju opcije za konačni status Kosova, podrška (priznanju) nezavisnosti Kosova kao konačnom rešenju gotovo da nikada nije bila dvocifrena.
Međutim, kako Beogradski centar za bezbednost procenjuje u svom pregledu, ako bi brzo članstvo u EU bilo praćeno drugim koncesijama za Srbe i SPC na Kosovu, „moguće je da bi stepen podrške bio veći“.
Opcija široke autonomije za Kosovo u okviru Srbije i dalje je najpopularnija, pa je tako u poslednjem istraživanju BCBP iz novembra 2020. godine 48% ispitanih navelo ovakav koncept kao svoju preferenciju za budući status Kosova.
„Naravno, ovde je reč o prvim željama, tako da bi eventualna referendumska podrška za ovu opciju bila daleko veća. No, istraživanje putem fokus grupa koje je sproveo FOD 2018. godine pokazalo je da su građani ipak svesni da, iako je ovo poželjan scenario – nije i realan, jer Priština to ne bi želela da prihvati – kao što nije želela da prihvati ovaj predlog ni tokom dijaloga 2006-2007. godine“.