Pravna regulativa u vezi s vakcinisanjem u velikoj meri razlikuje se od zemlje do zemlje. Ona može biti zakonski obavezna i ta se mogućnost javlja tamo gde vakcine treba da ispune dve funkcije: verovatnoća da pojedinac oboli od bolesti i, ako je određeni procenat stanovništva imun, to takođe donosi imunitet krda što garantuje da će verovatnoća oboljevanja među nevakcinisanim delom stanovništva biti znatno umanjena. Otud, sasvim je moguće načiniti vakcinaciju zakonski obaveznom, zato što se time može umanjiti šteta u ostatku populacije. Prevencija štetete takođe je uverljiv razlog u liberalnim društvima da se uvedu zakonske obaveze.
Međutim, takve obaveze mogu se nametnuti samo ako je procedura bezbedna i pouzdana i ako ne povlači rizik za osobu koja treba da tu obavezu ispoštuje, tj. bude vakcinisana. To je obično slučaj sa odavno prisutnim vakcinama, protiv malih boginja ili zauški. U sadašnjoj situaciji s Kovidom-19, problem je drugačiji, s obzirom da su razvijene brojne vakcine i da su registrovane u neverovatno kratkom roku. Otud, postoje izvesne nedoumice u vezi s bezbednošću različitih vakcina.
To je glavni razlog da se vakcinacija protiv Kovida-19 ne proglasi za obaveznom, pošto se ne može potpuno garantovati bezbednost vakcina. Vakcine jesu prošle testiranje pre odobrenja i izgleda da jesu pouzdane i bezbedne u meri da se mogu ponuditi stanovništvu, ali ne dovoljno da bi se proglasile za zakonski obaveznima.
S obzirom da smo u situaciji da se uvodi obavezna vakcinacija na mala vrata (davanjem nekih prednosti onim vakcinisanim), goruće postaje pitanje šta računati kao dovoljno pouzdanu vakcinu. Razmotrimo ukratko slučaj vakcinacije AstraZenekom koja, prema nedavnom istraživanju izgleda da ima nižu delotvornost od mRNA vakcina, ima više pratećih posledica i izgleda da je u korelaciji sa nekim ozbiljnim posledicama u retkim slučajevima, tj. sa moždanom trombozom (cerebral venous sinus thrombosis).
Puko zapažanje da je manje efikasna ne deluje kao dovoljan razlog za neodobravanje vakcinacije, pošto ispunjava glavni cilj vakcinacije, tj. pouzdano sprečava smrt i hospitalizaciju i dovodi do imuniteta krda ako se vakciniše dovoljno velik broj građana. Ni kvantitet propratnih posledica nije ozbiljan problem, s obzirom na to da je bolest veoma ozbiljna, jer ima relativno visoku smrtnost od dva procenta i velik broj dugoročnih posledica po zdravlje.
Ono što je veći problem jesu retki slučajevi moždane tromboze. Šta znači „retki“? U Nemačkoj tokom jednog meseca bilo je osam slučajeva tromboze na milion vakcinisanih AstraZenekom.[1] Normalno, obično je dva do pet slučajeva na milion ljudi tokom cele godine.[2] Čak i ako uzmemo da se tokom godine može očekivati pet slučajeva moždane tromboze na milion ljudi, među vakcinisanom populacijom nalazimo dvadeset puta veću stopu tromboze od one očekivane pod normalnim okolnostima. To ne dokazuje da postoji uzročna povezanost između vakcinacije i tromboze, ali jeste signal da naučnici i istraživači treba da se zabrinu.
Dana 19. marta 2021. naučnici sa univerziteta u Grajfsvaldu našli su moguće uzročno objašnjenje za nastanak ove vrste tromboze.[3] Ako je uistinu tako, onda se na 125.000 vakcinisanih može očekivati jedan slučaj s ozbiljnim pratećim posledicama.
Mnogi su političari tvrdili da koristi od AstraZeneke i dalje nadmašuju rizike povezane s njom. To je stvarno tako za političku kalkulaciju, ali ne nužnim načinom ako govorimo o individualnoj kalkulaciji. Što je viši procenat vakcinisanih manje će ljudi umreti. Međutim, ko su ljudi koji umiru zbog Kovida-19? Različiti su faktori za izračunavanje rizika smrti od Kovida-19, ali svakako su godine važan faktor.[4] Ako je više ljudi vakcinisano više će starih biti sačuvano. Međutim, rizik od moždane tromboze nakon vakcinacije AstraZenekom izgleda da je barem 20 puta viši od normalnog i čini se da se posebno odnosi na mlađe ljude, tj. na one kod kojih je rizik od umiranja znatno manji nego kod stari ljudi.
Politički gledano, jasna je kalkulacija odnosa rizik-korist. Više ljudi ima korist ako je AstraZeneka ponuđena nego ako nije. S tačke gledišta pojedinca kalkulacija je drugačija. Barem tri mlada čoveka umrla su u Nemačkoj od tromboze nakon što su primila AstraZeneku. Da su bili zaraženi, njihov rizik od umiranja bio bi minimalan ako se uzimaju u obzir samo njihove godine. Otud, za njih su posledice vakcinacije AstraZenekom bile katastrofalne.
Sve to pokreće pitanje da li se podaci iz Nemačke daju potvrditi drugim dostupnim podacima. Direktor Instituta Pol Erlih bio je jasan da nije ustanovljen značajno veći broj slučajeva moždane tromoboze nakon vakcinisanja nekom mRNA vakcinom.[5] Taj rizik izgleda da ne postoji kod mRNA vakcina u istoj meri. Na osnovu podataka iz drugih zemalja treba analizirati da li je nemački slučaj poseban ili ga potvrđuju podaci iz drugih zemalja. Čak i ako nema znatno više slučajeva moždane tromboze nakon vakcinacije u drugim zemljama, to ne znači da ne postoji razlog za zabrinutost, pošto je ekstremno teško detektovati taj tip tromboze. Zbog ekstremno retke pojave, visok broj slučajeva zabeleženih nakon vakcinacije AstraZenekom i jeste toliko zabrinjavajući.
Šta sve to znači kada je reč o etici vakcinacije? S obzirom na pomenute nesigurnosti, obaveznost vakcinacije jeste visokoproblematična. Međutim, broj slučajeva je tako mali da je odnos rizika i koristi i dalje pozitivan iz političke perspektive. Problem s tim jeste to što je reč o implicitnom i eksplicitomn pritisku na ljude koji još se nisu vakcinisali, koji se ne mogu vakcinisati, koji imaju predrasuda prema vakcinaciji ili prednost daju nevakcinaciji.
Štefan Lorenc Sogner (Stefan Lorenz Sorgner) profesor je na Univerizitetu Džon Kebot, SAD
[1] https://www.pharmazeutische-zeitung.de/bekannte-fallzahl-steigt-auf-13-124456/ 21. 3. 2021.
[2] https://www.zeit.de/wissen/gesundheit/2021-03/corona-impfstoff-astrazeneca-nebenwirkungen-impfstopp-blutgerinsel-corona-impfung?utm_referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F 21. 3. 2021.
[3] https://www.spiegel.de/wissenschaft/medizin/astrazeneca-greifswalder-forscher-haben-offenbar-ursache-fuer-thrombosen-gefunden-a-315f84ce-7020-47da-935f-b3594ec1446d 20. 3. 2021.
[4] https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/covid-data/investigations-discovery/hospitalization-death-by-age.html 20.3.2021
[5] https://www.pei.de/DE/newsroom/hp-meldungen/2021/210319-covid-19-impfstoff-astrazeneca-ergebnis-sicherheitsbewertung-impfstoff-ist-sicher.html;jsessionid=288B23D8F3E20445160E135FA3BB5AC1.intranet232 21. 3. 2021.