“Reč je o mnogo godina kada je svaka krivica padala na leđa žrtve. Takođe, imamo i kult mačo-muškarca, predatora. Oni su, takođe, pod pritiskom, da stalno i uporno dokazuju svoju muževnost, i kada su mlađi i kada počnu da stare”, kaže profesorka i dodaje: “Što je neko moćniji, teže ga je prijaviti”.
„Krivica se svaljuje na žrtve, govori se zašto nosiš mini-suknju, pristojna devojka ne izlazi, šta radite u gradu. Mnogo je nasilja od onih od kojih se očekuje podrška. Svakoj žrtvi, a posebno žrtvi silovanja, su potrebne godine. Ima onih koje se nikad ne suoče sa tim, jer misle da su one krive i ceo život žive sa tim. Cilj je podstaći i druge, uprkos svemu i ograničenjima, glumice koje su prijavile nasilje preuzele su veliko breme i odgovornost“, kaže profesorka Fakulteta dramskih umetnosti.
Govoreći o kultu vođe, Dragićević Šešić je rekla da su u istoriji sva društva težila tome.
„Ovaj kult vođe, ovo zaklanjanja iza reči Aleksandra Vučića je takvo kakvo je bilo za vreme Mao Ce Tunga. Ovaj vođa uživa u laskanju, to ide do bilborda njemu i bratu, ova vrsta udvorišta je prevazišla sve mere. Političke elite su uvek diskutovale, osporavale, a sada u banalizaciju pada kada kažu „kao što je predsednik upravo rekao. Svi koji bi trebalo da imaju autnomiju oni se zaklone iza reči velikog vođe, ministri se ne javljau da govore o onome što je njihova odgovornost, od deponije, požara, migranata, divno je što smo počeli da ih vakcinisemo, ali tek sada kada je došlo do afere sa AstraZenekom“, zaključila je ona.