Beskonačni nemoral u srpskom pravosuđu

Moral je osnova društva, a zakon supervenira na moralu.

Kolumne i analize

Pre nekoliko nedelja, dobio sam “odluku” zamenika Višeg tužioca u Beogradu u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, kojom, pravno nepismeno, neargumentovano i uz nepoznavanje najelementarnijih pojmova, pokušava da odbaci moju krivičnu prijavu protiv osumnjičenih trgovaca decom i starateljstvima iz Centra za socijalni rad Savski venac i njihovih saizvršilaca iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kažem, radi se o “pokušaju” odbacivanja krivične prijave, jer je Apelaciono tužilaštvo poništilo tu nepismenu “odluku” i naložilo Višem tužilaštvu da ove trgovce decom goni.

No, to ne znači da pokušaj odbacivanja krivične prijave možemo zanemariti. Radi se o istom onom “posebnom odeljenju” za koje je predsednik Višeg suda, Aleksandar Stepanović, tokom proteklih nedelja izjavio, više puta, da ne radi ništa, to jest da ne podnosi optužnice i optužne predloge, prosto zato što u Višem sudu nema predmeta korupcije protiv privrednika i javnih službenika.

U rešenju koje sam dobio, piše, između ostalog, da se “ne radi o delu koje se goni po službenoj dužnosti”. Radi se o delima zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi, koja se gone isključivo po službenoj dužnosti. Zamenici tužioca koji rade u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije se bave samo tim delima, dakle njihov ukupni delokrug su dva ili tri krivična dela, pa je činjenica da zamenik tužioca, i saradnica pod inicijalima “J.J.” (za koju ne bi iznenadilo da je uskoro predlože za izbor na funkciju zamenika tužioca, a koja pojma nema o tužilačkom poslu, što se vidi iz akta koji je napisala) ne znaju da se ta tri dela gone isključivo po službenoj dužnosti, govori o profesionalnoj katastrofi u tom odeljenju tužilaštva.

Za ovakvo stanje direktno je odgovorna republička tužiteljka, koja je, kako je obavio portal “Direktno”, nedavno ilegalno vakcinisala sama sebe i troje svojih kronija, mimo prioriteta, zakona i plana vakcinacije. Radi se o moralnoj katastrofi kakva je opisana u filmu “Variola Vera”. Strašno je da ljudi koji se ovako ponašaju vode tužilaštvo.

Jedan od privilegovano vakcinisanih je i izvesni Ljubivoje Đorđević, Prvi osnovni javni tužilac. Koliko se sećam, radi se o osobi za koju je postavljeno poslaničko pitanje gde mu je diploma, pa tu diplomu niko nije mogao da nađe, a mediji su objavljivali da je izjavio da je diplomirao na “Univerzitetu Kosova u Prištini”, koji, pod tim imenom, nikada nije postojao. Zanimalo bi me gde je ta diploma, koliki je prosek studiranja dotičnog, i koliko je dugo studirao, kao i kako je položio pravosudni ispit kada se ne zna gde mu je diploma.

Radi se, inače, o osnovnom tužiocu u čijem tužilaštvu neki (uzdržaću se da kažem “većina”, zbog časnih izuzetaka, a i zbog toga što sam nekima od njih predavao) zamenici Ljubivoja Đorđevića “rešavaju predmete” tako što čak i one najosetljivije krivične prijave, koji se odnose na nasilje u porodici, odbacuju bez provera i izvođenja dokaznih radnji.

Primera radi, bilo bi interesantno proveriti kakav je izveštaj o godišnjem radu podnela zamenik tužioca i portparolka tog tužilaštva Slavica Jokić janković, te koliko je prijava za nasilje u porodici odbacila bez izvođenja dokaznih radnji na otvoreno nezakonit način, na osnovu mišljenja centara za socijalni rad, uključujući isti ovaj centar za socijalni rad Savski venac, na osnovu mišljenja istih osumnjičenih, konkretno. Prvoosumnjičena “stručna radnica” je studirala defektologiju 10 godina, a prosek ocena joj se sakriven. Nema ni jednu drugu kvalifikaciju. Drugoosumnjičena “stručna radnica” je studirala psihologiju 14 godina, prosek ocena sakriven. Indicije za zloupotrebu službenog položaja se mere desetinama činjenica i dokaza, ali zamenik tužioca Slavica Jokić Janković, bez obraćanja pažnje na to da se radi o osumnjičenim licima, donosi odluke bez provera u predmetu nasilja u porodici na osnovu njihovog mišljenja.

Koji je prosek u ocenama sa studija Slavice Jokić Janković i koliko je studirala? Koliko je optužnih predloga podnela za dela nasilja u porodici i kakva je rodna struktura optuženih u tim optužnim predlozima? Da li odluke donosi na osnovu obavezujućih uputstava Ljubivoja Đorđevića i da li izrađuje službene beleške o tim uputstvima, ili sama odlučuje bez izvođenja dokaza? Sve su to pitanja na koja treba dobiti odgovore: kakvi god da su oni, bez prejudiciranja.

Državno veće tužilaca se pravi da ne zna za Ljubivoja Đorđevića, Slavicu Jokić Janković i ostale slične zaposlene u Đorđevićevom tužilaštvu. DVT se ne sastaje da rešava ovaj problem, jer ga ne saziva republička tužiteljka. Zauzeta je vakcinisanjem sebe i svojih kronija po budžacima.

Vladika Grigorije je najavio da će angažovati 300 ljudi koji će nastojati da promene stvari na izborima. Pozivam Vladiku Grigorija da dovođenje u red tužilaštva učini svojim prioritetom, i da činjenica da su republičku tužiteljku “doveli” upravo ljudi iz Demokratske stranke nikako ne bude razlog da ona ne odgovara za sve nezakonitosti i zloupotrebe koje eventualno budu utvrđene u tužilaštvu.

Pravosuđe u Srbiji nikada nije bilo u gorem stanju. U njemu nikada nije bilo nestručnijeg kadra, i nikada više korupcije: čak ni u najautoritarnija vremena. Od dva dela pravosuđa: sud, i tužilaštvo, tužilaštvo je gori deo.

Sa izborom novog sastava Visokog saveta sudstva, i istupanjima sudije Bjelogrlić, predsednice Društva sudija Srbije i članice VSS, bar se vidi neki glas savesti i svesti o tome da je sudstvo u katastrofalnom stanju i da je izgubilo svaki ugled u društvu. Međutim, isto se ne može reći u vezi sa izborom novog sastava Državnog veća tužilaca, što je jasno i iz ponašanja sadašnje (stare i odlazeće) vladajuće strukture na vrhu tužilaštva.

Drskost u ponašanju prema izjavama predsednika Višeg suda, drskost u kršenju zakona i privatnim  vakcinacijama (ko je Zagorki Dolovac uopšte dao vakcine?), drskost u odbacivanju krivičnih prijava protiv javnih službenika u u Odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu, bez pribavljanja predmeta, bez utvrđivanja činjenica, bez policijskog ispitivanja, bez izvođenja dokaznih radnji, drskost u katastrofalnoj nekompetentnosti u pisanju tužilačkih akata, sve te drskosti govore o tome da tužilaštvo biti prioritet u institucionalnim reformama, ali i u utvrđivanju krivične odgovornosti za zloupotrebe.

Ukoliko postoji Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, i ukoliko uprkos činjenici da u Srbiji vlada pošast korupcije u javnom sektoru, to odeljenje nema krupne predmete u Višem sudu, koji je nadležan, nego odbacuje krivične prijave, sama ta činjenica govori o integritetu vrha tužilaštva: umesto da se odmah sprovede nadzor i smene u tom odeljenju, republička tužiteljka se krišom vakciniše sa svojim prijateljima, i ignoriše odluke suda da ispravlja nezakonite odluke koje je donela upravo sa tim istim ljudima sa kojima se krišom vakciniše, viktimizujući svoju koleginicu koja je bez prihoda više od godinu dana.

Moral je osnova društva, a zakon supervenira na moralu.

Kada je neko zadužen da se bavi pitanjem održavanja društvenog morala i reda na represivnom planu, a sam pokazuje toliki beskonačan nemoral, onda je dužnost svih aktera u procesu političkih promena da svoj gnev artikulišu vrlo jasno, i da, kao što kaže čuvena engleska profesorka kriminologije i moja nekadašnja šefica na Univerzitetu u Kilu, Pet Karlen, da prema takvima “društvo počne da govori zidovima”, ili bar rešetkama.

Prema svima takvima. Poimence.

Aleksandar Fatić, naučni savetnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu

Pročitajte više

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Društvo i nauka