Nakon decenija moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana zvaničnici u Srbiji počeli su da zagovaraju okretanje nuklearnoj energiji.
Kako je saopštio Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost, Srbija 26. i 27. oktobra učestvuje u međunarodnoj vežbi u kojoj će biti simuliran akcident na nuklearnoj elektrani Baraka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Cilj vežbe, koju organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Ujedinjeni Arapski Emirati, kako se navodi, je provera odgovora zemalja učesnica na nuklearni ili radiološki akcident, odnosno preduzimanje akcija za sprečavanje štetnih posledica neželjenog događaja.
U Srbiji je od 1989. godine nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, nekadašnjem Sovjetskom Savezu, današnjem prostoru Ukrajine, na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.
Međutim, sa obavezama koje je država preuzela u okviru Zelene agende na svom evropskom putu, koje podrazumevaju prelazak sa uglja na čistije izvore energije, neki u Srbiji nuklearnu energiju vide kao rešenje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u izjavi 23. oktobra naveo da je Srbija spremna da gradi nuklearnu elektranu u Pakšu (Paks) u Mađarskoj i da je o tome već razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.
„Spremni smo da budemo manjinski vlasnik, kako bismo osigurali našu energetsku bezbednost, posebno zbog našeg snaženja privredne aktivnosti“, izjavio je Vučić u Beogradu nakon sastanka sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom.
Jedan od prvih koji je aktuelizovao temu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji u javnosti bio je direktor Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“ Rade Basta.
On se u otvorenom pismu od 13. oktobra založio za ukidanje moratorijuma i pozvao velike američke i evropske energetske kompanije i fondove da investiraju u izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji.
„Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne snage, što je 26 odsto ukupne proizvedene struje u EU“, objasnio je Basta u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa.
Izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji on vidi kao prelazno rešenje do ostvarenja ciljeva zacrtanih u Zelenoj agendi, imajući u vidu, kako kaže, da će za prelazak na čistije oblike proizvodnje električne energije (hidro, solarni i vetro parkovi) biti potrebne decenije.
„Stoga sam siguran da je prelazno rešenje… ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i izgradnja istih kao prihvatljiv prelazak do novih tehnologija i izbegavanja gradnje novih blokova termoelektrana na ugalj koje bi jako puno koštale državu Srbiju u vidu novih taksi od strane EU koje su predviđene do zatvaranja postrojenja“, naveo je Basta.
Izgradnja nuklearne elektrane je ogroman poduhvat koji zahteva složenu tehnologiju i izrazito veliko ulaganje kapitala, objasnio je on za RSE.
„Manje zemlje kao što je Republika Srbija teško mogu da imaju dovoljno sredstava ili da se kreditno zakazuju da bi same realizovale takav projekat“, kaže Basta.
Ukazuje da je iz tog razloga Srbiji potrebna pomoć kompanija iz neke od zemalja sa razvijenom nuklearnom industrijom.
„Na području Balkana se rasplamsava novo nadmetanje velikih sila, ovog puta u pogledu izgradnje nuklearnih elektrana, što dodatno usložnjava probleme u kojima se ove države već nalaze“, kaže direktor Beogradskih elektrana.
Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, domaćeg regulatornog tela, u oblasti energetike, Srbija u velikoj meri zavisi od uglja. U 2020. godini gotovo 70 odsto od ukupne proizvedene električne energije (68,7 odsto) došlo je iz termoelektrana na ugalj.