To su agenciji Beta u Briselu preneli evropski diplomatski izvori koji su istakli da će administracija u Vašingtonu takvo opredeljenje snažno podržati jer se strategija i geopolitički interesi EU i SAD na Zapadnom Balkanu umnogome poklapaju, naročito kad je reč o „cilju uklapanja tog područja u EU i njen ekonomski i politički poredak, uz zaustavljanje širenja upliva Kine i Rusije“.
Ipak, kako je objašnjeno, za sada se još nije uobličilo neko jasnije viđenje celovitog, međunarodno prihvaćenog rešenja za odnose Srbije i Kosova, ali i američki i cilj EU je da se okonča nekom vrstom prihvatanja samosvojnosti Kosova, s tim što je izričit stav Evropljana da se do toga mora doći nagodbom bez ostatka prihvatljivom i za Beograd i Prištinu.
Diplomate u Briselu ukazuju na činjenicu da je američki predsednik Bajden u video razgovoru s vođama EU pozvao da se zajednički dela kad su u pitanju podudarni spoljnopolitički interesi, posebno uključujući Kinu i Rusiju. Bajden je „takođe ukazao na potrebu da SAD i EU nastave angažovanje oko Turske, južnog Kavkaza, istočne Evrope i Zapadnog Balkana“.
Američki državni sekretar Blinken i visoki predstavnik EU Žozep Borel su posle razgovora u Briselu saopštili da su „SAD i EU zajednički snažno zainteresovane za stabilan i napredan Zapadni Balkan i potvrđuju rešenost da zajedno delaju u prilog pomirenju i poboljšanju vladavine, podsticanju reformi za približavanje regiona Uniji“.
Kako su to podvukli Blinken i Borel, „saradnja SAD i EU na terenu je od presudne važnosti za napredak, uključujući dijalog, uz posredovanje EU, o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je takođe posle razgovora s Blinkenom stavila do znanja da je među ključnim spoljnopolitičkim pitanjima bio i razvoj na Zapadnom Balkanu.