“Non-paper” EU i srpsko pravosuđe: Dve opcije pred belivukovskom vlašću

Kolumne i analize

Stvar sa ponašanjem srpskog pravosuđa je dostigla nepodnošljive razmere. Najnovije suđenje Savi Manojloviću, saradniku jednog beogradskog instituta, šta god mi mislili o političkom angažovanju Manojlovića, pokazuje u kakvom je stanju beogradsko pravosuđe.

Prekršajni sud u Beogradu je otvorio suđenje Manojloviću zbog protesta ove godine sa ciljem sprečavanja kopanja litijuma, a potom je zabranio prisustvo javnosti, nakon čega je Manojlović demonstrativno napustio suđenje, izjavljujući da “ne priznaje partijski sud”, već samo nezavisno pravosuđe. I ta njegova programska izjava je ključna za razumevanje prirode narodnog otpora prema ovom i ovakvom sudstvu u Srbiji.

Radi se o sličnom ponašanju sudova kao kada je leta 2021. poslat u zatvor naučnik, saradnik Instituta društvenih nauka, tokom demonstracija ispred Skupštine, i kada ga je prekršajni sud osudio na zatvorsku kaznu, pa je pušten tek nakon protesta javnosti.

Slična je situacija sa maltretiranjem porodica i dece naučnika i profesora u Srbiji, kojima, kako se sada već burno i intenzivno godinama izveštava u medijima, Vučićevi osnovni sudovi oduzimaju decu i dodeljuju je drugim roditeljima kada su oni članovi SNS ili botovi vladajuće stranke.

Skandali u vezi sa trgovinom decom i kažnjavanjem intelektualaca oduzimanjem dece su toliko brojni da je dovoljno samo prelistati medije da bi se videle razmere sudskog fašizma u službi režima vladajuće stranke.

Rezultat strašnog maltretiranja intelektualaca od sudova je i najnoviji „Non-Paper“ Evropske unije, o kome izveštavaju hrvatski mediji, kojim je zaključeno da će se pregovori o članstvu Srbije u EU, to jest otvaranje novih „poglavlja“ zajedničkog akta, zaustaviti i više se neće otvarati, zbog „sumnji u nepristrasnost i profesionalnost u radu sudova“.

Interesantno je da se EU sada na neki način kaje što se se zalagala za ustavne amandmane kojima je srpskom pravosuđu dat jedan status koji je, blago govoreći, nenormalan, to jest status u kome oni sami sebe biraju, i nemaju apsolutno nikakav legitimitet kao grana vlasti, a sude građanima koji nemaju uticaj na njihov izbor. Naime u „non-paper-u“ se kaže da „iako su ustavne izmene korak u unapređenju nezavisnosti pravosuđa, ipak u praksi sudova nedostaje profesionalnost, stručnost i nezavisnost“.

Drugim rečima, sudije sude pristrasno, neprofesionalno i po koruptivnim političkim željama, tako da je davanje nezavisnosti takvim sudijama u stvari kontraproduktivno.

Zanimljiva stvar je da je ovo „non-paper“, dakle ona vrsta dokumenta posle koga slede sankcije.

U predstojećem periodu, belivukovska vlast će se suočiti sa dve opcije: da bude predmet međunarodnih poternica i „non-papera“ EU, ili da bude lišena energenata i da se ozbiljno zameri Rusiji. U oba slučaja, neko raščišćavanje političkog taloga u sudovima je neminovno, na različite načine, jer će se bolesna ravnoteža zločina u redovima režima morati poremetiti.

Kao što se danas u Rusiji govori o ponovnom aktiviranju smrtne kazne za nacionaliste i naciste, tako je neophodno da se u Srbiji pokrene debata među intelektualcima o izmenama krivičnog zakonodavstsva za određene kategorije teških i uticajnih prestupnika.

Takođe, neophodno je da Evropska unija odredi sankcije svim sudijama najviših sudova koji dopuštaju maltretiranje intelektualaca očigledno nezakonitim potvrđivanjem presuda nižih sudova ili pak, u slučaju Ustavnog suda, neustavnim i nezakonitim odlučivanjem, ili neodlučivanjem godinama dok faktičko stanje stvari ne cementira neustavnost i nepravdu prema kritičarima režima.

Ovo pitanje, pre Srbije, pokrenuo je predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

Sankcije treba da budu po modelu onih koje se uvode političarima koji krše ljudska i građanska prava i članovima njihovih porodica, a uključuju zabranu putovanja, zamrzavanje računa ako ih ima, i zabranu bilo kakvih transakcija sa pravnim licima u zemljama EU, učešća na seminarima ili u bilo kakvim međunarodnim telima.

Ljudi koji predstavljaju vrh pravosuđa ne mogu se pretvarati da „nisu odavde“ u vreme dok fašistički režim vršlja i uništava intelektualce i sirotinju, vodeći zemlju u potpunu propast. Oni moraju snositi direktnu i personalnu odgovornost za potkopavanje slobode i prava onih koji se bore za demokratiju i za dostojanstvo društva.

Aleksandar Fatić, profesor

Pročitajte više

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Društvo i nauka