Zbrzani referendum ispod radara

Kolumne i analize

Vlasti u Srbiji i veći deo opozicije odlučili su da ne vode nikakvu kampanju pred nedeljni referendum o promenama Ustava. Predložene izmene dele struku i političare, a građani o njima mahom memaju pojma.

„Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ – pitanje je na koje će građani Srbije u nedelju odgovarati sa DA ili NE. To jest, oni koji uopšte odu do biračkog mesta. Neke ranije ankete su pokazivale da više od devedeset odsto građana ne zna kakve su ustavne promene u pitanju.

To nije čudo, jer se u Srbiji o referendumu govorilo malo i šturo. Ni bilborda na koje smo navikli, a koji u vreme izborne kampanje vrište iza svakog ćoška. Čak je i predsednik Srbije u intervjuu za javni servis koji je ove srede trajao sat i trideset devet minuta, o referendumu govorio nepuna dva minuta i to pred sam kraj emisije.

U ta dva minuta rekao je da je nedeljno glasanje važno za napredak zemlje i ubrzani dolazak stranih investitora. On će glasati sa DA, rekao je tada, i pozvao građane da učine isto.

Zamenik višeg tužioca u Nišu, na posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, i član UO Udruženja javnih tužilaca Aleksandar Radosavljević iznosi za DW i dobre i loše strane novih promena Ustava.

Kaže, to je početak depolitizacije tužilaštva jer tužioce više neće birati Narodna Skupština. Članove Visokog saveta tužilaca biraće kolege na izborima, pa je tu depolitizacija delimična, a jedino će glavni državni tužilac biti biran u Narodnoj skupštini, za šta je potrebna dvotrećinska većina.

Dobra strana je, navodi Radosavljević, slabljenje moći glavnog tužioca – nema više reizbora kao što sada imamo Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac u trećem mandatu, niti će moći da upućuju predmete bilo kom drugom tužilaštvu. Jača se i autonomija tužilaca, kaže naš sagovornik, pa će između ostalog moći da istupaju i u medijima, pogotovo u predmetima koji su značajni za javnost.

Negativne strane su, prema njegovim rečima, sastav Visokog tužilačkog saveta – od ukupno jedanaest članova, sada će biti pet izglasanih tužilaca (ranije je bilo šest) potom ministar pravde i republički javni tužilac, i četiri „istaknuta pravnika”.

Jedini uslov za njihov izbor je deset godina radnog iskustva u pravnoj struci, a dodatna mana – bira ih Skupština. Radosavljević tome dodaje i to što tužioci i dalje nisu nezavisni već samo samostalni, za razliku od sudija koje su i nezavisne i samostalne, a upravo je to princip kojem treba težiti, smatra sagovornik DW.

„Kada se kaže da niko ne može da utiče na tužioce, javnost misli da onda oni neće imati odgovornost. Upravo je suprotno. Tada bi sami tužioci snosili odgovornost za rad u svom predmetu“, dodaje Radosavljević.

„Sada imamo podeljenu odgovornost jer imamo mogućnost da tužioci, glavni tužioci i republički tužilac utiču na zamenike, da im oduzimaju predmete, da im daju predmete u rad, da im izdaju obavezna uputstva, s tim što ta obavezna uputstva sad izričito ulaze u Ustav, mora biti pisano obavezno uputstvo na koje javni tužilac ima pravo prigovora“, pojašnjava on.

U opoziciji su se izdvojila dva tabora. Jedan referendum bojkotuje ili, bolje reći, ignoriše. Više vodećih političara Stranke slobode i pravde nije ni odgovorilo na pozive DW da objasni razloge za bojkot.

I drugi deo koji poziva da se glasa protiv ustavnih promena. Tu su Ne davimo Beograd, Dveri, Dosta je bilo, ali i neki istaknuti pojedinci poput Vladimira Gajića iz Narodne stranke i bivšeg poslanika Đorđa Vukadinovića.

Prema izvorima DW, deo opozicije koji ignoriše referendum ima za to jake političke razloge. U najvećem opozicionom bloku okupljenom oko Stranke slobode i pravde veruju da pitanje ustavnih promena mahom ne zanima građane, te da vlast bez ikakve kampanje može izvesti dovoljno odanih pristalica.

U tom čitanju, premda uz malu izlaznost, referendum će glatko proći. Umesto da idu u izgubljenu bitku, kažu nam upućeni izvori, ovi opozicionari bi da sačuvaju nešto elana među građanima za izbore u aprilu kada postoje realne šanse da odnesu pobedu makar u Beogradu.

Aleksandar Radosavljević iz Udruženja javnih tužilaca kaže da je svestan društvenih okolnosti u kojima se sprovode ovakve ustavne promene. „Jer, ako Ustav bude izglasan, doneće ga skoro jednopartijska Skupština, mada se to može nadomestiti velikom izlaznošću na referendumu, pa se može dati legitimitet ustavnim promenama“, nastavlja Radosavljević.

Nad pitanjem kako treba glasati na referendumu i zašto je stručna javnost podeljena, zamislio se i naš sagovornik.

„Problematično je što je sve zbrzano, nemamo kampanju za referendum, nevladin sektor je takođe podeljen, a vidim da se na takozvanim menjstrim medijima uopšte ne priča o promenama Ustava, već o tome da li će izlaznost na referendumu povećati broj obolelih od kovida“, precizira on.

„Mislim da oni koji su za NE na referendumu to zagovaraju jer su protiv vlasti koja predlaže Ustav“, kaže Radosavljević, „to jeste problem, i meni je to problem, ali ove promene imaju i neke dobre strane.”

Pročitajte više

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Društvo i nauka