Evropska komisija pozvala je Srbiju da uloži dodatne napore u sprovođenje svih ranije postignutih sporazuma sa Kosovom i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa koji je hitan i ključan za napredak i Srbije i Kosova na evropskom putu, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji će danas biti predstavljen.
U sažetku izveštaja za Srbiju podseća se da je, kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, nastavljen dijalog uz posredovanje EU, da su održani sastanci na visokom nivou 15. juna i 19. jula i tri sastanka na nivou glavnih pregovarača, kao i da su obe strane imenovale nove pregovaračke timove i glavne pregovarače.
Po pitanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje u izveštaju se ocenjuje da Srbija, u celini gledano, aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji i da je ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama obuhvaćenim procesom proširenja i susednim državama članicama EU.
Konstatuje se, međutim, da su odnosi sa Crnom Gorom bili obeleženi stalnim tenzijama.
Kada je reč o spoljnoj politici, Evropska komisija ocenjuje da su „sveukupni obrasci Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostali uglavnom nepromenjeni“ ali i da je Srbija u posmatranom periodu preduzela „jedan broj akcija u suprotnosti sa spoljnopolitičkim pozicijama EU“.
Usklađenost sa izjavama visokog predstavnika u ime EU i odlukama Saveta porasla je do avgusta 2021. na 61 odsto, sa 56 odsto koliko je bila 2020, navodi se.
Srbija je u oblasti slobode izražavanja ostvarila „ograničeni napredak“, a verbalni napadi, pretnje i nasilje nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
„Nastavljeni su verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare, a i dalje postoji zabrinutost zbog pretnji i nasilja“, navodi se u izveštaju koji će danas biti predstavljen članovima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET).
Podseća se da se većina medijskih udruženja u martu povukla iz radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara zbog govora mržnje i kampanja blaćenja novinara i predstavnika civilnog društva, u čemu je, kako se navodi, učestvovao i šef poslaničke grupe vladajuće partije.
Dodaje se da su se ti verbalni napadi u Skupštini dešavali čak i posle usvajanja Kodeksa ponašanja u decembru 2020.
U delu izveštaja koji se odnosi na osnovna prava ocenjeno je da Srbija ima zakonodavni i institucionalni okvir za njihovo ostvarivanje, ali da je potebno osigurati da se taj okvir „dosledno i efikasno primenjuje“.
„Potrebno je ojačati institucije za ljudska prava i garantovati njihovu nezavisnost, između ostalog raspodelom neophodnih finansijskih i ljudskih resursa“, navodi se u izveštaju.
Evropska komisija u Izveštaju o Srbiji preporučila otvaranje dva klastera
Evropska komisija je u ovogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija preporučila otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost).
U izveštaju se ističe da će ukupan tempo pristupnih pregovora i dalje zavisiti prvenstveno od brzine sprovođenja reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom.
U pogledu parlamenta, EK podseća da je njegov mandat od početka ograničen najavom izbora za proleće 2022.
Srpski parlament je značajno, kako se navodi, smanjio primenu hitnog postupka kog usvajanja zakona i usvojio kodeks ponašanja poslanika, ali se u skupštinskim raspravama i dalje koristi zapaljivi jezik protiv političkih neistomišljenika. U izveštaju se konstatuje da je u pravosudnom sistemu Srbije postignut ograničen napredak.