Šoškić i Arsić: Srbija samu sebe proglasila za ekonomskog tigra

Kolumne i analize

Srbija nije ni po jednom parametru “ekonomski tigar”, slažu se Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta, i Milojko Arsić, glavni urednik ekonomske publikacije “Kvartalni monitor”.

“Pritom, ne proglašavaju zemlje same sebe ekonomskim tigrovima, nego ih tako često označavaju mediji koji se bave ekonomskim analizama, banke, međunarodne institicije. To što neko sam sebe proglasi za ekonomskog tigra, to apsolutno nije relevantno”, kaže Arsić. “Srbija nije ni izbliza tu gde se vrlo često po ocenama nekih političara nalazi”, dodao je Šoškić.

„To da je Srbija ‘ekonomski tigar’ ne stoji uopšte i to je poznato svima koji prate zvaničnu statistiku, bilo domaću, bilo međunarodnu. Makroekonomska politika daje jasne podatke o tome kolike su stope privrednog rasta u raznim zemljama. Srbija se vrlo loše kotira u grupi sličnih zemalja u Evropi, posebno od 2012. godine. I ‘Kvartalni monitor’ je objavio analizu od 2012. do 2016. godine. gde se kaže da je Srbija imala najnižu stopu privrednog rasta u grupi sličnih zemalja u Evropi, a to su istovremeno zemlje koje bi trebalo da rastu brže, jer su manje razvijene, gde postoji kapacitet rasta“, kazao je Šoškić.

Tako da priča da je Srbija ekonomski vrlo uspešna, kako kaže, nije vezana za realne činjenjice.

„Ona je imala nekih godina kada je imala malo bolje stope privrednog rasta, kao 2018. i 2019. ali treba se podsetiti da od 2000. do 2008. godine, Srbija je imala godina kada je imala i duplo veće stope rasta pa tada niko o tome nije pričao. Srbija nije ni izbliza tu gde se vrlo često po ocenama nekih političara nalazi“, naglasio je Šoškić.

Milojko Arsić objašnjava ko su zapravo „ekonomski tigrovi“: „Terminom ekonomski tigar se obično označavaju zemlje koje su u periodu od dve ili tri decenije imale vrlo visoke stope privrednog rasta, među najvišima u svetu, ne u regionu, među 4-5 zemalja. Ekonomski tigrovi su Tajvan, Singapur, Južna Koreja, u Evropi možda Irska. Iz centralno-istočne Evrope kandidati za ekonomske tigrove su zemlje poput Slovačke, Poljske, neke baltičke zemlje, ali ih još uvek niko nije proglasio ekonomskim tigrovima“, kaže Arsić.

„Ne proglašavaju zemlje same sebe ekonomskim tigrovima, nego ih tako često označavaju mediji koji se bave ekonomskim analizama, banke, međunarodne institicije. To što neko sam sebe proglasi za ekonomskog tigra, to apsolutno nije relevantno. Nas niko ne zove ekonomskim tigrom, osim što sami sebe tako zovemo“, navodi Arsić.

Prema njegovim rečima, Srbija u poslednjih 8-9 godina nema neke karakteristike ekonomskog tigra.

„Mi smo do 2016. bili najsporiji po rastu među zemljama centralne i istočne Evrope, do 2019. smo bili pretposlednji u grupi od nekih 14-15 zemalja, koje uključuju zemlje centralne i jugoistočne evrope i baltičke zemlje. Kada uključimo i 2020. godinu, kada je naša zemlja imala manji pad u odnosu na druge zemlje, onda se naša pozicija popravlja, ali tu smo negde ispod proseka te grupe zemalja“, objašnjava Arsić.

Šoškić kaže i da periodu kada neka zemlja postaje „ekonomski tigar“, prethodi period investiranja.

„I to vrlo ozbiljnog investiranja. Nivo investicija treba da bude najmanje 25 posto BDP-a. Srbija je daleko od toga. Srbija je od 2012. pa do 2016. godine imala čak pad učešća investicija ispod 17 odsto. Nedostaju nam mnogo veće investicije u domaćem privatnom sektoru, i zbog toga su prognoze o budućem rastu neutemeljene. Investicije koje se finansiraju iz budžeta nisu dovoljne“, naglasio je Šoškić.

Govoreći o subvencijama koje država daje stranim investitorima, Arsić kaže da se – ulaže u pogrešne.

„Kada govorimo o ukupnim investicijama, domaćim i stranim, kod nas su strane direkte investicije relativno visoke, veće nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, tu smo u samom vrhu. Poslednje dve, tri godine povećane su i domaće državne investicije, ali su domaće privatne investicije niske, a one su osnovni pokretač privrednog rasta. I ne bi trebalo da se zasnivaju na subvencijama, ni domaće, ni strane, već treba da postoji ono što se zove – dobar privredni ambijent – da su uslovi poslovanja dobri za sve, a ne samo za neku grupu preduzeća“, kaže Arsić.

SourceN1

Pročitajte više

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Društvo i nauka