Osnovni nalazi istraživanja koje je istraživački centar Demostat obavio u jesen 2020, pod vođstvom glavnog istraživača Srećka Mihailovića, prikazani su u u radu pod nazivom „Predictors of Covid-19 protective behaviors during pandemics“, a na naučnom skupu na Filozofskom fakultetu u Beogradu ih je predstavio koautor istraživanja dr Dragan Popadić, profesor Filozofskog fakulteta.
Analize su pokazale da su obrazovaniji i stariji građani svesniji potrebe poštovanja zaštitnih mera, dok pol nije imao velikog udela u razlikama u razmišljanju. Obrazovaniji ispitanici mahom tako reaguju zbog poverenja u institucije, manje podrške vladajućoj stranci i manjoj sklonosti da prihvataju dezinformacije. Godine ispitanika bile su u tesnoj vezi sa poverenjem koje oni imaju prema vlastima, kao i pozitivan stav prema vladajućoj stranci, navedeno je u predstavljanju istraživanja.
Kako je pokazalo istraživanje, polovina građana želelo bi da se vakciniše, dok 30 odsto izjavljuje da se neće vakcinisati ni pod kojim uslovima. Mlađi u većoj meri nego stariji odbijaju da se vakcinišu (48 odsto).
Mada bi se moglo očekivati da će obrazovaniji biti manje rezervisani prema vakcini, veza sa nivoom obrazovanja je, iznenađujuće, bila vrlo slaba. Tako se ne bi vakcinisalo 24 odsto ispitanika koji imaju završenu samo osnovnu školu, dok je taj procenat među visokoobrazovanima znatno viši, čak 36 odsto.
Značajno povezano sa spremnošću na vakcinaciju bio je izborno opredeljenje građana. Vidljiva je razlika izbornih pristalica partija na vlasti na jednoj strani i pristalica partija koje su bojkotovale prošle izbore. Dok se među glasačima vladajuće partije svaki peti ne bi vakcinisao ni pod kojim uslovima, to važi čak za polovinu pristalica partija koje su bojkotovale izbore.
Dok bi 17 odsto pristalica vlasti pristalo na vakcinaciju ako bi to preporučio Vučić, za pristalice opozicionih stranaka takva preporuka ne bi imala značaja.
Ništa manje je atraktivan nalaz po kojem su, kad je u pitanju stav prema vakcinisanju, pristalice opozicionih partija koje su izašle na izbore, najbliže upravo pristalicama partija na vlasti, pokazali su rezultati.
Oko 75 odsto ispitanika izjasnilo se da preduzima preventivne mere, dok je 11 odsto reklo da to nikada ne čini. Fizičku distancu poštuje 54 odsto građana, oko 35 odsto nekada da a nekad ne, dok je ne nikada ne poštuje 11 odsto. Isto toliko nikada ne nosi masku, nekada je nosi 23 odsto građana, dok je redovno nosi 66 procenata ispitanika.
Slično istraživanje, sa istom upitnikom, Demostat će ponoviti na jesen ove godine, s obzirom da je u međuvremenu krenula i Vladina kampanja za imunizaciju, kako bi upoređivanjem rezultata moglo da se vidi šta se u stavovima građana izmenilo pod uticajem te kampanje.