U izveštaju se navodi da je i dalje veoma visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji. Podvlači se da vladini službenici, uključujući i neke na najvišem nivou, kao i članove parlamenta, nastavljaju redovno da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke ili pojedinačne tužioce i sudije.
“Taboidi koriste informacije o tekućim istragama ili slučajevima. To rezultira diskreditacijom članova pravosuđa ili tužilaštva”, navodi se u dokumentu.
Osvrćući se na napore u sprečavanju korupcije, u izveštaju stoji da od isteka nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (2013-2018), Srbija nema uspostavljen strateški okvir politike ili mehanizam koordinacije, te da Vlada kasni sa izmenama zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
U dokumentu se navodi da je nastavljeno sprovođenje nacionalnog programa smanjenja zaostalih sudskih predmeta (za period 2016–2020) te da ovo pozitivno utiče na efikasnost rada sudova.
U izveštaju se podvlači da Srbija nastavlja kontinuirano i javno da osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i slučajeve na najvišim nivoima
Prema nalazima eksperata Evropske komisije koji su navedeni u dokumentu, prikazuje se siva slika stanja sa medijma u Srbiji.
Pozivajući se na izveštaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE/ODIHR), u dokumentu se podvlači da je većina televizija s nacionalnom frekvencijom i novina promovisala politiku Vlade Srbije i da je nekoliko medija koji su nudili alternativne stavove imalo “ograničen doseg i nije pružalo efikasnu protivtežu”.
U izveštaju se navodi da je planirano da se do kraja 2022. godine primeni medijska strategija koja bi trebalo da reši pitanje političkog i ekonomskog uticaja na medije, poput nedostatka transparentnosti vlasničke strukture i pravičnosti u finansiranju iz državnih izvora.
U dokumentu se ocenjuje da štampani mediji najviše krše novinarski kodeks profesionalnog ponašanja, te da oni i dalje imaju javno sufinansiranje.
“Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, a celokupno okruženje za nesmetanu slobodu izražavanja treba ojačati, posebno u praksi”, podvlači se u izveštaju EK.
Ovaj non-paper Evropske komisije prosleđen je državama članicama EU i služiće za odluku o tome da li će Srbiji biti dozvoljeno otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu. Izveštaj Evropske komisije (EK) se prvi put zasniva na revidiranim akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 koji su usvojeni u julu 2020. godine.
Međuvladina konferencija na kojoj se otvaraju nova poglavlja trebalo bi da bude ogranizovana 22. juna. Srbija se nada novim poglavljima, budući da u 2020. godini nije otvorila ni jedno zbog izostanka rezultata u ključnim poljima.