Oni koji su virus preležali privremeno razvijaju zaštitu od ponovne infekcije. Prema podacima jedne austrijske studije, objavljene u stručnom časopisu „European Journal of Clinical Investigation”, tokom prvih pet do šest meseci rizik od ponovne infekcije se smanjuje za oko 91 odsto. Otprilike jednako kao i nakon efikasne vakcinacije.
Međutim broj antitela ili takozvani humoralni imunološki odgovor, koji sprečava ulazak virusa u ćeliju, tokom vremena slabi, naročito nakon blagog toka bolesti.
Srećom imunološki sistem ima i drugi, ćelijski imunološki odgovor, uz pomoć T- ćelija, koje pripadaju grupi belih krvnih zrnaca. Ukoliko ponovo dođe do kontakta sa virusom SARS-Cov 2, kao specijalizove T-efektorske memorijske ćelije, one ne prepoznaju samo markantan spajk-protein, već i druge strukture na površini virusa i bore se protiv uljeza.
Kako se ne bi izazvale prekomerne imunološle reakcije i naravno zato što vakcina još uvek nema dovoljno, lekari preporučuju da se oni koji su virus prelažali vakcinišu najranije šest meseci nakon infekcije.
Reakcije na vakcine su po pravilu jače kod onih koji su virus prelažali, nego kod onih koji nisu bili zaražani. To ne treba da čudi, objasnila je virološkinja Sandra Cizek u podkastu javnog servisa NDR.
Vakcine koje su trenutno dostupne u zemljama EU, punu efikasnost razvijaju tek nakon druge doze – samo kod vakcine Džonson i Džonson je dovoljna jedna doza. Ali to je drugačje kod onih koju su se već izborili sa virusom: s obzirom da je telo već upoznato sa korona-virusom, onima koji su virus preležali je dovoljna samo jedna doza, posebno kada se radi o reakciji T-ćelija.