Dok traje pandemija naučnici još raspravljaju o tome da li je potrebno produžiti razmak između dve doze ili je potrebno pridržavati se intervala određenih kliničkim ispitivanjima.
Fajzer navodi da nema kliničkih dokaza u prilog odluci Velike Britanije da produži razmak između dve doze na 12 nedelja, ali podaci iz procepljivanja u Engleskoj pokazuju zaštitu od smrtnosti oko 80 odsto od jedne doze i 70 odsto manje infekcija.
Američka studija, koju je objavio medicinski časopis “British medical journal“, koristila se simulacijskim modelom zasnovanim na („real-wolrd“) uzorku od 100.000 odraslih osoba i sprovodila niz scenarija kojima će predvideti potencijalno zarazne interakcije u različitim uslovima.
Ti scenariji uključili različite nivoe efikasnosti vakcine i postotke imunizacije kao i različite pretpostavke, na primer, da li vakcina sprečava i zarazu i ozbiljne simptome ili samo sprečava ozbiljne simptome, uključujući smrt.
„Rezultati ukazuju na to da je u specifičnim uslovima moguće smanjiti kumulativne smrtnosti, zaraze i hospitalizacije kada se odloži primena druge doze“, napisali su naučnici u studiji koju je vodio Tomas C. Kingsli sa klinike Mejo u Ročesteru u Minesoti.
Specifični uslovi uključuju da jedna doza vakcine ima efikasnost od najmanje 80 odsto i da se dnevna stopa imunizacije kreće između 0,1 odsto i 0,3 odsto populacije i ako se ti uslovi ispune, odlaganje primene druge doze može da sprečiti između 26 i 47 smrti na 100.000 stanovnika u poređenju sa uobičajenim kalendarom.
Studija je pokazala da ljudi koji su u prvoj dozi primili Fajzerovu vakcinu, a u drugoj AstraZenekinu, ili obratno, imaju veće izglede za blage ili umerene simptome poput glavobolje ili povišene temperature, nego ako su primili obe doze istog proizvođača.