U delu izveštaja o Srbiji navodi se da je srpska vlada “preduzela korake kako bi identifikovala, istražila, krivično gonila i kaznila zvaničnike koji su kršili ljudska prava, kako u policiji, tako i drugde u vladi, nakon što je javnost otkrila zloupotrebe” ali da “ipak, mnogi posmatrači veruju da brojni slučajevi korupcije, socijalnog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zlostavljanja ostaju neprijavljeni i nekažnjeni”.
U odeljku posvećenim slobodi medija Stejt department ocenjuje da su u Srbiji ustavom garantovane sloboda izražavanja i štampe ugrožene pretnjama i napadima na novinare, nedostatakom transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelikom ulogom države u medijskom sektoru.
Uz podsećanje na ocene iz izveštaja Fridom hausa i Reportera bez granica, Stejt department u izveštaju zaključuje da su “neuravnotežena medijska pokrivenost i velika količina lažnih ili neproverenih vesti nastavili da ugrožavaju sposobnost gradjana da značajnije učestvuju u demokratskom procesu”.
U izveštaju se ocenjuje da su nezavisni mediji bili aktivni, ali ograničeni u mogućnosti da izraze najrazličitije stavove zbog prezasićenosti medijskog tržišta na kojem je registrovano više od 2.500 medija, kao i podrškom provladinih medija od strane vlasti.
U dokumentu je navedeno da nezavisni novinari i medijske kuće nastavili da izdaju nekoliko listova, ali sa malim tiražom, koji dodatno opada dok su tabloidi i dalje popularni ali, kako je istaknuto, redovno objavljivljuju netačne ili neproverene informacije.
U izveštaju se podseća da su junski vanredni parlamentarni izbori, po oceni medjunarodnih posmatrača, efikasno organizovani u teškim okolnostima, ali da su dominacija valdajuće partije i nedostatak pristupa opozicionih stranaka medijima, kao i nedostatak medijske raznolikosti u celini ograničili izbor birača.
U brojnim medijskim pričama klevetaju se politički lideri opozicionih partija, navodi se u izveštaju i dodaje da su ti tekstovi često najavljeni lažnim naslovima na naslovnicama. Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je 21. januara tvrdnju da su četiri najtiražnija tabloida, Informer, Srpski telegraf, Alo i Kurir, na svojim naslovnim stranicama u 2019. godini objavili najmanje 945 lažnih ili neosnovanih tvrdnji. Informer je vodio sa 317 takvih zahteva, zatim Alo (259), Srpski telegraf (227) i Kurir (142), podseća Stejt department.
U izveštaju se napominje da su ove četiri publikacije negativno izveštavale o političkoj opoziciji i njenim liderima, dok su pozitivno izveštavale o predsedniku Vučiću i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Kada je reč o mučenju i drugim surovim, neljudskim i ponižavajućim postupcima ili kažnjavanju u izveštaju se podseća da Ustav Srbije zabranjuje takvu praksu, ali ukazuje da je, uprkos tome, policija tukla pritvorenike i maltretirala osumnjičene, obično tokom hapšenja ili pritvora, u nameri dobijanja priznanja privedenh, iako takve dokaze sudovi ne prihvataju.