Navela je da tim ljudima neće da izdaju stan, neće da puste jednog od partnera da se raspita o drugom zaraženom od kovida. Čomić je za RTS rekla da se istopolna zajednica ne naziva brakom jer to nije brak i nema usvajanja dece.
Ona je dodala da je ovaj zakon potreban zbog kulture ljudskih prava i da je grupi LGBT populacije uvek pripadalo oko 10 odsto stanovništva koji su tokom istorije bili proganjani.
Prema njenim rečima, Srbija je 1994. godine dekriminalizovala istopolne zajednice i kazala da ti ljudi imaju ljudska prava, 1998. godine usvojeno je da LGBT nije bolest.
„Sada je Srbija odlučila da popravi uslove njihovog života. Jer oni već žive zajedno. I radi se na tome da se naprave pravila kako mogu da nasleđuju jedan drugog, kako se rastaju…“, navela je Čomićeva.
„Društveni dijalog o ovoj temi odvija se u Palati „Srbija“. Dijaloge ili mi organizujemo, ili primamo zahteve određenih grupa. Dogovorimo se o agendi, svi govornici su podjednako važni“, kaže ministarka i dodaje da je do sada bilo devet takvoh skupova.
Kada je reč o benefitima dijaloga, ministarka je navela primer da nisu imali kao ideju načina registracije i raskida, da su dobili pojašnjenje posebnih prava i obaveze, da su dobili odgovor da o istopolnoj zajednici treba obaveštavati zemlje koje prepoznaju tu instituciju.
Ministarka smatra da je dobra vest da i predstavnici crkava učestvoju u dijalogu. „Ljudi koji pripadaju LGBT populaciji su i vernici“, naglašava ministarka.
Dodala je da nema zakona koji će ljude učiniti srećnima, ali ne može zakon da ih čini nesrećnim i navela da u dijalogu učestvuje i Udruženje matičara koji su dali svoje predloge.
Gordana Čomić je rekla da još uvek zakon nije u fazi kada bi trebalo da se uključe poslanici i premijerka, jer oni nikada nisu pozivani da se uključe u dijalogu u prednacrtu zakona.