U tri četvrtine zemalja 2020. godine zabeleženo je prekomerno zagađenje uprkos značajnom ograničenju izvora zagađivača usled pandemije, pokazuje izveštaj koji je objavio IQAir AirVisual.
Beograd je na 590. mestu na spisku gradova a prosečna zagađenost mu je prošle godine označena kao umerena. U januaru i novembru oznaka je povećana na nivo koji se smatra nezdravim za osetljive grupe.
Valjevo je bilo treći najzagađeniji grad u Evropi, a u prvih 20 najzagađenijih na kontinentu su u 2020. bili i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac.
Izveštaj o kvalitetu vazduha koji je objavio IQAir AirVisual, a u kojem se zahvaljuje i ekološkoj organizaciji Grinpis, analizira podatke o zagađenju vazduha koji se prikupljaju u desetinama hiljada posmatračkih centara.
U mnogim delovima sveta 2020. je zabeleženo privremeno poboljšanje kvaliteta vazduha, ali privremeno, „usled ograničenja zbog pandemije koronavirusa koja su dovela do naglog pada potrošnje fosilnih goriva“, rekao je Lauri Milivirta iz Centra za istraživanje energije i vazduha, koji je takodje učestvovao u izradi studije.
Kao i prethodnih godina, Južna i Istočna Azija su u 2020. najviše pogođene zagađenjem, u Bangladešu, Indiji i Pakistanu je 42 od 50 najzagađenijih gradova na svetu, ili 49 od 50 ako se na spisak doda Kinu. Poboljšanje se, medjutim, beleži u 86 odsto gradova u Kini.
Među glavnim gradovima, Nju Delhi je bio najzagađeniji (kao i 2019. godine). Slede Daka, Ulan Bator, Kabul i Doha. Islamabad je 11, Peking 15. mesto.
Sa druge strane, Stokholm, Helsinki i Velington su glavni gradovi koji su najmanje pogođeni zagađenjem.
U Evropi je poljski grad Ožeše bio najzagađeniji, a iza njega je odmah Sarajevo.