“Svi mi koji smo u to vreme želeli korenitu promenu u Srbiji smo bili pod pritiskom, on je to platio glavom za sve nas. Svi drugi su iz toga izvukli pouku i potom pravili razne kompromise”, kaže on.
Na pitanje šta bi Đinđić danas rekao, Protić kaže da „znajući Zorana, on ne bi rekao ništa, nego bi se borio“.
„On je bio čovek od akcije mnogo više nego čovek od reči, i dok je bio opozicionar i dok je bio srpski premijer“, kaže on.
„Uprkos Koštuničinoj pobedi, vlast se ne bi predala da nije bilo 5. oktobra. Arhitekta tog događaja je bio Zoran, to bi uradio i danas, kao što je uradio onda“, kaže.
„Svi mi koji smo u to vreme želeli korenitu promenu u Srbiji smo bili pod pritiskom, on je to platio glavom za sve nas. Svi drugi su iz toga izvukli pouku i potom pravili razne kompromise. Da smo bili važniji, i nas bi pobili, ali nismo bili toliko važni kao on, pa smo pretekli“, kaže on.
Prema njegovim rečima, Đinđić je bio „simbol tog preokreta koji je, nadali smo se, Srbija doživela 5. oktobra“.
„On je na mestu premijera bio jedva dve godine, i onda kad takav čovek ode, onda bude pretvoren prirodno u sliku preko koje se prelama svaka naša ambicija i svaka naša vizija bolje budućnosti. To je tako u istoriji sa svakim velikim čovekom koji tako mučenički izgubi život. Ne bih želeo da poredim, ali sličnu sudbinu je doživeo i kralj Aleksandar Karađorđević, koji nije bio omiljen za života, ali je nakon takve smrti u Marseju pretvoren u nacionalnu ikonu“, kaže on.