Problem načelno dogovorenog, a nepotpisanog i neobjavljenog sporazuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića i odlazećeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija jeste u tome što Hoti uskoro neće biti premijer vlade u Prištini, a njegov naslednik na funkciji, Aljbin Kurti će tražiti da proces pregovaranja sa Beogradom krene ispočetka, bez ustupaka Prištine, i za to će imati podršku Sjedinjenih Američkih Država, kažu za Demostat pojedini predstavnici diplomatskih krugova sa Zapada, komentarišući u poslednje vreme više puta iskazanu želju zvaničnog Brisela da u skorije vreme, odnosno do kraja ove godine, konačno bude raspleten “kosovski čvor”.
Izvori potvrđuju tvrdnje koje je specijalni predstavnik EU za dijalog o Kosovu Miroslav Lajčak izneo u nedavnom intervjuu za list Danas da je u julu 2020. Unija postigla dogovor “o svim parametrima i elementima sa predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem”, te da je “ono što je potrebno da uradimo upravo sada jeste da pregovaramo suštini”.
Prema nezvaničnim saznanjima Demostata, dogovor koji pominje Lajčak bio bi nalik modelu dve Nemačke, predlogu koji je bio u igri pre nego što se “na stolu” našla ideja razgraničenja, odnosno podele Kosova. Kako preciziraju diplomate, nakon što je podela sklonjena sa “briselskog stola”, umnogome zbog protivljenja Nemačke, “u igru” je pre izvesnog vremena vraćen pomenuti plan, što bi, u praksi značilo da Beograd i Priština normalizuju odnose, ali da Srbija zvanično ne prizna Kosovo, kao i da srpske vlasti prestanu da “koče” članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije.
Zauzvrat, Priština bi trebalo da ispuni svoju davnašnju obavezu koja se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. Ali, kako se ističe, navedena zamisao je ozbiljno dovedena u pitanje nakon pobede Samoopredeljenja, predvođenog Kurtijem, na nedavnim parlamentarnim izborima na Kosovu.
“S Kurtijem će biti mnogo teže postići kompromis i sporazum, nego sa Hotijem, koji je bio znatno mekši pregovarač”, poručuju izvori Demostata, dok neki od njih podsećaju da se Kurti “neskriveno” zalaže za ujedinjenje Kosova sa Albanijom, “a i teško je očekivati da bi pristao na dogovor koji ne sadrži klauzu po kojoj Srbija eksplicitno priznaje Kosovo kao državu”.
Komentarišući poruke koje ovih dana učestalo stižu iz sedišta EU da je potrebno pronaći rešenje za Kosovo posle decenije pregovaranja, te da bi bilo dobro da se to desi što pre, diplomate konstatuju da je to “briselska mantra koja se često ponavlja”.
Prema mišljenju, Franc-Lotara Altmana, nemačkog univerzitetskog profesora i politikoga, mora se sačekati i videti šta će nova vlada u Prištini odgovoriti na poziv Brisela i Vašingtona o “suštinskim razgovorima sa Beogradom”.
„Ponavljam, Priština nikada neće prihvatiti povratak pod ’vladavinu’ Beograda, a mandatar za sastav nove vlade Kurti je već najavio da u aktuelnim okolnostima razgovori sa Beogradom nisu na vrhu liste prioriteta njegove vlade! Nedavne srpske manipulacije tokom vanrednih izbora na Kosovu, a koje su se ticale bošnjačke zajednice na Kosovu, zasigurno su pojačale osećanje u Prištini da Beograd nije voljan da ’igra pošteno’ sa svojom bivšom pokrajinom“, zaključuje nemački profesor.
Lajčakovi komentari nagoveštavaju da dijalog Beograd-Priština ulazi u fazu detalja, kaže Gregori Rejmond, američki univerzitetski profesor i politikolog. Ali, pošto je to naporna faza, bio bih iznenađen da konačni sporazum bude postignut onoliko brzo koliko EU misli. Ali, opet – ništa nije nemoguće“, napominje Rejmond.