„Deca će, u fabrici ili na njivi, morati da nauče da rade”
Aleksandar Vučić, 7. jun 2020. na TV Pančevu
Dečji rad je još uvek uobičajen u nekim delovima sveta. Prema najnovijem izveštaju Međunarodne organizacije rada, 16 od 100 dece u svetu danas radi. Pored preduzeća i prodavnica, dečji rad većinom je eksploatisan u područjima koja su skrivena i nedostupna službenim inspekcijskim telima i medijima. Šta se podrazumeva pod pojmom „dečiji rad“ i da li se bilo koji posao kojim se dete bavi smatra neprihvatljivim sa moralne i pravne tačke gledišta? Konvencija Međunarodne organizacije rada (ILO) definiše pojam dečijeg rada kao aktivnosti „koje su mentalno, fizički, socijalno ili moralno povezane sa opasnošću po decu ili nanošenjem štete njima“.
Dakle, „dečji rad“ je onaj rad u kome su deca zaposlena na puno radno vreme, lišena mogućnosti da steknu čak i osnovno obrazovanje i koja su osuđena na siromaštvo. To je rad koji dete lišava mogućnosti da razvije svoj potencijal i šteti njegovom fizičkom i mentalnom razvoju, čime se dete lišava detinjstva i ljudskog dostojanstva.
Siromaštvo je jedan od uzroka dečjeg rada. Deca koja rade nemaju priliku da uče, idu u školu, pa im je kasnije teško da pobegnu od siromaštva. Istraživanje ILO-a pokazalo je da je prihod koji se može dobiti od ukidanja dečijeg rada višestruko veći od potrebnih troškova. Do 2020. godine ekonomski gubici koje društvo snosi u prisilјavanju dece na rad bili su oko 5,1 trilion američkih dolara, dok su troškovi borbe protiv dečijeg rada mogli biti biti samo 760 miliona američkih dolara.
Kao jedan od izgovora, menadžeri preduzeća koja koriste dečji rad kažu da postoje određene vrste posla za koje su deca fizički pogodnija. Ali najnovija istraživanja sugerišu da odrasli gotovo sve vrste poslova koje obavlјaju deca uspešno obavlјaju.
S druge strane, anketa sprovedema među glavnim ljudima nekih multinacionalnih korporacija 2002. godine identifikovalo je glavne argumente koje koriste za opravdanje dečijeg rada. Više od dve trećine ispitanika veruje u to da je najvažnije to da deca do novca ne dolaze krađom i prosjačenjem, već sopstvenim radom; 45,7% ispitanika veruje da je dečji rad koristan, jer deca uče da rade.
Danas u svetu postoji dovolјan broj svih vrsta organizacija čije su aktivnosti usmerene, ako ne na eliminisanje dečijeg rada, onda barem na njegovo ograničavanje i olakšanje. Na nacionalnom i međunarodnom nivou usvajaju se različiti zakoni, konvencije i preporuke za borbu protiv ove pojave. Međunarodna organizacija rada (ILO) usvojila je jednu od prvih konvencija o dečijem radu 1919, godine kada je osnovana. Konvencija UN-a o pravima deteta, usvojena je 1989; ona štiti širok spektar prava deteta, uklјučujući pravo na obrazovanje i na zaštitu od ekonomskog iskorišćavanja.
Tokom poslednjih pet godina, međunarodna zajednica je zakonskim i drugim metodama postigla određeni napredak u ukidanju dečijeg rada. Broj radne dece u svetu između pet i 17 godina smanjio se za 11% (sa 246 miliona na 218 miliona). U ukupnom radu u Aziji dečji rad učestvuje sa 22%, u Africi sa 32%, u Latinskoj Americi 17%, i sa jednim procentom u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Evropi i drugim razvijenim zemlјama.
Još jednom treba naglasiti da ni zakonska zabrana dečijeg rada nije imala mnogo uspeha. Krajem devedesetih godina XX veka pojavili su se problemi u brojnim msvetskim tekstilnim kompanijama (na primer, kao što su Nike, KMart, JCPennei, Reebok, LeviStrauss, The Gap i druge), pošto je u njihovim pogonima u Hondurasu, gde su uslovi rada ropski, korišćen je dečji rad.
Kao odgovor na medijske natpise i protest aktivista američkog Nacionalnog komiteta za zaštitu na radu, većina kompanija odmah je otpustila stotinu zvanično angažovanih tinejdžera, smanjila broj zaposlenih kako bi povećala plate ostalima. Drugi primer, na BBC-ju prikazana je reportaža o kompaniji Primark koja je priznala da koristi dečiji rad u proizvodnji odeće. Nakon prikazivanja, Primark je javno odustao od usluga dobavlјača koji su koristili dečiji rad. Treba napomenuti da je reakcija javnosti na takve optužbe prilično aktivna. Društvo ne želi da bude saučesnik u upotrebi dečijeg rada u kupovini određene robe, što dovodi do povećanja broja poziva za bojkot robe proizvedene dečijim radom.
Međutim, mnogo veću zabrinutost izaziva uticaj bojkota proizvoda ovih kompanija jer to često dovodi do činjenice da se otpuštena deca bave opasnijim poslovima. U Hondurasu, preduzete mere nisu dovele do očekivanog rezultata. Otpušteni tinejdžeri umesto da se vrate u školu kupovali su dokumente s navršenih 14 godina da bi radili za još niže plate ili su u nekim slučajevima trgovali njihovim telima. Slično se desilo i u Bangladešu nakon usvajanja američkog Zakona o sprečavanjju dečjeg rada (1997), nakon čega je oko 50.000 dece bilo primorano da počne da se bavi krađom, prostitucijom i kriminalom.
Dečji rad je problem koji se ne može rešiti preko noći, ali koje moralne akcije mogu preduzeti korporacije da pomognu u uklanjanju problema na neki način? Vodeći američki poslovni etičar De Džordž (R. De George) nudi neke metode za rešavanje problema. Velike korporacije imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnjom dobavlјača (klijenta, partnera) sa kojim posluju, a zatim da je kontrolišu. Takvi uslovi uklјučuju, na primer, zabranu upotrebe dečijeg rada. Kompanije mogu proučiti postojeće korporativne kodekse i usvojiti kodeks koji ne samo da zabranjuje upotrebu dečijeg rada, već i kontroliše sprovođenje ove zabrane od strane kompanija koje su njegovi dobavlјači, kupci, partneri.
Jasmina Milojević, Novi 6. oktobar