Režimski propagandni aparat je tokom poslednjih sedmica u svojim bajkama za decu ili za one koji su na saznajnom nivou deteta kome se čitaju bajke izumeo niz afera kako bi se skrenula pažnja s medijskih izveštaja o ulozi Vučića&Co. u uzgajanju i trgovini narkoticima s najveće plantaže opijata u Evropi, potpunom ukidanju podele vlasti, nelegitimnoj veseloj Skupštini formiranoj nakon lažnih izbora, mračnoj medijskoj sceni, prestanku otvaranja poglavlja sa EU, degradaciji Srbije za više desetina mesta u svetu kad su u pitanju medijske slobode i slobode uopšte (Srbija je prestala da se vodi u Fridom hausu kao slobodna zemlja), trgovini decom i starateljstvima od centara za socijalni rad, porodičnih odeljenja sudova i nadležnog ministarstva, pljački državnog budžeta (afera Telekom i dr.), podršci brnabićima, stefanovićima, Malom, pitanju zašto je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj se treća faza kliničkih ispitivanja obavlja veoma skupom i neispitanom kineskom vakcinom (iako postoje Srbiji dostupne znatno jeftinije vakcine koje su prošle treću fazu ispitivanja)…
Aferama nema kraja i potpuno je razumljivo da Vučić&Co. žele da ih drže u mraku. Lopovi uglavnom rade noću. Uključivanje reflektora ono je od čega najviše strahuju. Stoga mediji imaju značajnu ulogu u uključivanju tih reflektora i njihovom usmeravanju u pravcu lopova i drugih zločinaca. Fokus javnosti bi trebalo da bude suština – kriminal – a ne bavljenje dimnim zavesama režima. Tragikomični primer jedne takve dimne zavese (koja će se možda na kraju pokazati kao režimov autogol) jeste Vučićevo “metaprisluškivanje” (prisluškivanje sopstvenog prisluškivanja).
Ipak, kad govorimo o ovome, ne bi trebalo da sva pažnja bude usmerena samo na Vučića. Kada bi on ovog trenutka ispario, zajedno s pripadnicima svoje organizovane grupe, Srbija bi još uvek bila daleko od iole uređene zemlje. Mafijaška gnezda bi nastavila da funkcionišu s novim kumovima (i kumama), korupcija ne bi bila savladana, i dalje bi se trgovalo narkoticima, decom, uticajima, sudovi bi nastavili da rade slično kao dosad….
Uzmimo upravo te sudove kao slikovit primer za ovo o čemu pišem. Ne zaboravimo da je veliki broj današnjih sudija bio izabran u vreme vladavine Borisa Tadića. Oni su se tu našli jer su bili podanici tadašnjih vlasti, a ne zato što su kvalitetni (čast, ipak, određenom broju izuzetaka). Sudski sistem u Srbiji vrvi od sudija s prosecima ocena na studijama između šest i šest i po, desetak godina studiranja (često i duže), neretko sa “univerziteta” sa Kosova. Oni su i dalje sudije. Pritom napreduju u službi. Sada su samo podanici druge vlasti. Uslov je bio i ostao podobnost koja je proveravana testiranjem političkog podaništva. O stanju u sudovima trebalo bi samo pročitati istraživanje Krika i svedočenja predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića. A to je sasvim mali deo znatno mračnije stvarnosti.
Stanje u sudstvu odlično oslikava da možda već odavno imamo u suštini jednu te istu vlast, sa različitim personalnim rešenjima (čast izuzecima, personalizovanim u nekolicini političara). Sudije ostaju iste (dodaju se, doduše, neke nove, po pravilu još grđe), čitamo da se donose sramne presude pod političkim uticajem, za novac ili za napredovanje u službi, a da su neke sudije redovno na suđenjima pod dejstvom alkohola. Zbog svega ovoga časne sudije, časni tužioci (ima ih još) trebalo bi javno da dignu glas. Kao što je učinio predsednik Višeg suda u Beogradu. To bi doprinelo razgradnji korumpiranog sistema, posebno uz dragocenu pomoć medija.
A kada se izvršna vlast bude promenila, stvoriće se uslovi da se pred lice pravde izvedu svi kriminalci – od onih iz doba devedesetih, koji su se posle 5. oktobra inkorporirali u novu vlast i postali “žuti lopovi”, pa do ovih današnjih. Ako bolje pogledamo, to su često isti ljudi, samo u različitim partijskim inkarnacijama: SPS/JUL/SRS/“Žuti lopovi”/SNS. Spaja ih jedna ključna zajednička nit: bave se kriminalom, radeći intenzivno na tome da se ova zemlja ojadi. A sve to traje već više od 30 godina (neki bi rekli i 75).
Ovo nije ideološko i/ili političko pitanje. Ma koliko mi neki od aktera bili politički daleki, ja im to ne zameram. Ako su u stanju da suvislo brane svoje stavove, čak ih i poštujem. Ovde je problem nešto drugo. Bavi li se neko kriminalom ili ne.
To mora da utvrdi nezavisno sudstvo. A to može tek posle promene vlasti. S obzirom na to da će vreme regularnog izbora sudija predugo potrajati posle promene izvršne vlasti, pravdu će mnogi opet izbeći. Zato je toliko važno da se odmah posle promene izvršne vlasti formiraju Specijalni sudovi za politički kriminal i Specijalno tužilaštvo za politički kriminal, koje bi na raspolaganju imalo elitnu policijsku jedinicu.
Jedino tako kriminalcima neće biti ostavljeno vremena da se “presvuku” i iskoriste svoj finansijski uticaj i veze kako bi izbegli da budu izvedeni pred lice pravde. I jedino tako će i neki od sadašnjih sudija odgovarati za kriminal. Nema drugog načina da se napravi diskontinuitet sa poslednjih 30 (ili 75) godina.
Pred lice pravde bili bi izvedeni svi koji su bili involvirani u kriminal, svejedno da li su ga vršili pod firmom SKJ, SPS, JUL, SRS, DSS, “Žutih lopova” ili SNS. Uostalom, često su u pitanju isti ljudi pod različitim partijskim pripadnostima – zavisno od političke situacije.
Sve u svemu, Vučić je samo “vrh ledenog brega”. Svi kriminalci moraju biti izvedeni pred sud. Samo ako buduća vlast to bude razumela, uspeće da napravi diskontinuitet s višedecenijskim mrakom. I tek tada će Srbija postati ono što neki nazivaju “normalnom državom”. Do tada je na svima kojima je takav ishod blizak željama da urade svoj deo posla – počev od ozbiljnih ljudi u medijima, pa do časnih ljudi u pravosuđu. Zapravo, ne samo na političarima već na ozbiljnim i časnim ljudima u svim segmentima našeg društva.
(Autor je upravnik Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka, direktor Centra za bioetičke studije i šef uprave za Evropu UNESKO katedre za bioetiku, Haifa)