Obično nije neka vest izbor vođe jedne evropske partije, jedne od otprilike 200 u EU. No, kada je partija najjača politička snaga u najvećoj i najbogatijoj zemlji Evropske unije onda to jeste.
Nemačka Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izabrala je Armina Lašeta, nepretencioznog premijera pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, za svog predsednika. Lašet nije baš zvezda na svetskoj sceni. No, zapamtite njegovo ime.
Statistički gledano, hrišćanske demokrate izraziti su favoriti za kancelarsko mesto. Pet od osam nemačkih poratnih kancelara došli su iz CDU-a, od Konrada Adenauera do sadašnje kancelarke. U ovom času, partija Angele Merkel s ubedljivom prednošću vodi u istraživanjima javnog mnjenja, što čini sigurnim da će njen naslednik ponovo doći iz redova konzervativnog dela političkog spektra nakon opštih izbora u septembru ove godine.
Maksimalan kontinuitet
Istorijski, predsednik partije bio je predvodnik, mada nije nužno da bude i nominovan za mesto kancelara, o čemu bi odluka trebalo da bude doneta u martu. No, pre nego što se okrenemo problemima, pogledajmo Lašeta koji je na početku kongresa bio viđen kao gubitnik. S iznenađujućom pobedom, sada je prevodnik za kandidata za kancelara. Pretpostavimo da će obrazovati narednu vladu. Šta se može očekivati? U tri reči: Merkel minus Angela; maksimalni kontinuitet.
Lašet ne obezbeđuje novo doba, niti raskid sa šesnaest godina centrizma Angele Merkel i njenim laganim pomakom ulevo. Taj pomak sada je ubrzan pandemijom Kovida-19 koja je dovela do velike ekspanzije državne potrošnje i redistribucije na celom zapadu. Bilionima evra zasuti su pojedinci i „za sistem važne“ korporacije.
Spoljna politika
Očekujte „merkelizam“ i u spoljnoj politici.
U trci za glavno partijsko mesto, Lašetova dva rivala, Fridrih Mec i Norbert Retgen obećali su da će ponovo uspostaviti ravnotežu u nemačkim interesima u korist „zapadnjaštva“: više za odbranu i NATO, manje za Rusiju i Kinu. Lašet, međutim, ići će putem Angele Merkel. Nazovimo taj put „diplomatski centrizam“: ne dopustiti SAD-u da Nemačku uvuče u sukobe s dva giganta istoka; zadržati distancu prema Vašingtonu; pokušati da se bude u dobrim odnosima sa svim i svakim, kako i dolikuje poziciji Berlina u srcu Evrope.
Kao kancelar, Lašet se neće suprotstavljati Rusiji prekidom izgradnje gasovoda Severni tok 2 kojim će ruski gas direktno stizati u Nemačku, zaobilazeći Poljsku i Ukrajinu, povećavajući time nemačku energetsku zavisnost od Kremlja.
Takođe, Nemačka neće izbaciti kinesku tehnologiju za 5G mrežu. Znak onog što dolazi jeste Sveobuhvatni sporazum o investicijama između EU i Kine (EU-China Comprehensive Agreement on Investment) zaključen samo tri nedelje pre inauguracije Džoa Bajdena. S tim sporazumom isparile su Bajdenove nade za regrutaciju EU u stratešku koaliciju protiv Kine. Zapravo, zajedno s Regionalnim sveobuhvatnim ekonomskim partnerstvom (Regional Comprehensive Economic Partnership), sporazumom koji je prethodnog meseca zaključilo 15 azijskih zemalja uključujući Kinu, sporazum EU i Kine ostavio je SAD na vetrometini.
Evropa
Kada je reč o Evropi, budućnost s Lašetom takođe obećava kontinuitet. To znači da slobodu odlučivanja za Evropsku centralnu banku, zajedno sa sve većim pomakom u trošenju i oporezivanju za Evropsku komisiju, neizabrano evropsko izvršno telo. U ranim danima svog mandata Angela Merkel borila se svom snagom protiv masivnog transfera novca Evropskoj uniji. Sada, kada su fiksirani dozvoljeno zaduživanje i transfer novca, nebitno je ko će biti naredni kancelar.
I kada siđe s vlasti, kancelarka će nastaviti da oblikuje budućnost Evropske unije. Iako verovatnoća ukazuje da će Lašet postati gospodin kancelar kada se 26. septembra prebroje glasovi, on će morati mnogo da radi da bi ujedinio CDU i njenu sestrinsku bavarsku stranku Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU).
Lašet ili Zeder za kancelara?
Dolazeći iz poslednjih redova, Lašet je na kongresu jedva prošao u drugom krugu, osvojivši samo 521 od 1001 glasa. Što je još gore, u ispitivanjima javnog mnjenja samo trećina ispitanika misli da bi od Lašeta mogao postati „dobar kandidat za kancelara“.
Otprilike 55 procenata odlučili su se za šefa CSU-a Markusa Zedera, koji će zasigurno biti Lašetov takmac za kandidaturu. Zapravo, Zeder je stalno zakulisno radio na tome dobije tu glavnu nagradu.
Za šta se Zeder zalaže? Preciznije pitanje bi bilo: za šta se ne zalaže. Zeder je menjao svoja gledišta s velikom lakoćom, krećući se od desnice do levice i nazad, bilo da je reč o unutrašnjoj bezbednosti, imigraciji, „porodičnim vrednostima“, zatvaranju privrede i društva, industrijskoj politici ili nemačkoj verziji Zelenog nju dila. Zeder je insistirao na sankcijama protiv Rusije, ali je takođe lepo slagao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom posete Kremlju.
Ima li velike razlike između dvojice vođa dva krila nemačke hrišćanske demokratije? Da ponovimo, Lašet je Merkel minus Angela, Zeder je političar koji pokušava da projektuje harizmu i srčanost, iako njegova prošlost ukazuje na neumornu fleksibilnost, takođe poznatu kao neodlučnost ili oportunizam.
Za ostatak sveta, malo je važno koga će u martu partija nominovati za mesto kancelara. Zasnovana na višepartijskim koalicijama, nemačka politika nije osmišljena za iznenadna posrtanja, kao u Americi kada je Donald Tramp nasledio Baraka Obamu. Ona je uvek par stepeni ulevo ili udesno, mereći dubinu i izbegavajući opasne plićake, a sve vreme ostajući fino podešena prema promenjivom raspoloženju izbornog tela.
Lašet ili Zeder za kancelara? Merkel-plus ili Bavarac koji se predstavlja kao jak čovek? Treći igrač je, naravno, Kovid-19. Prošle godine, efikasni Nemci su se istakli u držanju pandemije pod kontrolom. Danas, zemlja se tetura od jednog do drugog zatvaranja kako se infekcija širi. Ako se kriza nastavi, nemačko glasačko telo moglo bi dati prednost prednost predvidljivom i uglađenom „ujaku“ iz Porajnja nad neobuzdanom ambicijom nekog iz Bavarske ko bi da bude kralj.
Jozef Jafe (Jozer Joffe) član je Huverovog instituta Univerziteta Stenford i član Izdavačkog saveta nemačkog nedeljnika Die Zeit.