Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i nekadašnji ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković pred susret nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, smatra da će Vučić dobiti poruku koja nije baš najprijatnija ali je osnovana, a odnosi se na naše traženje da imamo specijalni status, s obzirom na naš neprijatan položaj u pogledu energetske zavisnosti od Rusije.
“Mislim da će se od Srbije tražiti da se jasnije i sasvim decidirano opredeli, uključujući i uvođenje nekog broja sankcija, možda ne kompletno, ali dela sankcija koje je Evropa već uvela Rusiji. To nije za nas povoljna situacija, ali takav je trenutak, dalje oklevanje teško je prihvatljivo za Zapad”, rekao je Visković.
On je naglasio da je očigledno da se mora razmišljati o decidiranijem opredeljivanju Srbije po tom pitanju nego što je do sada bio slučaj.
Visković očekuje da će tokom prvog susreta Vučića sa nemačkim kancelarom, ključna i dominantna tema biti upravo evropska politika u okviru rata u Ukrajini i da će to biti značajno i sa strane Srbije i Nemačke. On navodi da se pokazalo da je nemački kancelar itekako zainteresovan za spoljnu politiku jer Nemačka pretenduje da je glavni akter u međunarodnim odnosima.
Drugi sklop pitanja biće, prema rečima Viskovića, vezan za regionalnu saradnju i pokušaj da se intenzivira dijalog Beograda i Prištine.”Sa druge strane vidim i pokušaj Nemačke da se na neki način nastavi ono što je počela gospođa Angela Merkel – Berlinski proces koji ima nekakve svoje izdanke i u okviru inicijativa na Balkanu, poput Otvorenog Balkana i slično i mislim da će Šolc tražiti izjašnjavanje našeg predsednika i Kurtija o tome kako vide taj proces – da li može dati rezultate, da li je komplementaran ili konkurentan sa Berlinskim procesom. Mislim da tu postoji i jedan lični momenat – to je rivalitet sa Francuskom, odnosno Makronom koji je preuzeo inicijativu u tom domenu”, kaže Visković.
Treći nivo, kako kaže, će biti biletralni odnosi, ali misli da će to biti najlakše rešiti jer tu spornih pitanja ni nema.
Visković ukazuje na još jedan aspekt sastanka – da će on biti i neka vrsta ličnog procenjivanja Vučića i Šolca i da će oni u prvom kontaktu pokušati da procene koliko je koji sposoban.
Za razliku od Angele Merkel, koja je imala razumevanje za politiku i predsednika Srbije, pa čak i bila optuživana da podstiče stabilokratiju, Visković kaže da se nastavak te politike od Šolca ne može nikako očekivati.
On je objasnio da je Šolc ideološki potpuno različit od Merkel, da je SNS bio partner narodnjaka u Nemačkoj, a da u ovom slučaju to nije moguće jer se radi o partijama dve različite orjentacije. “Socijaldemokrate sebe smtaraju levicom ili levim centrom, a SNS je desni centar. Sa druge strane u Nemačkoj može doći do izražaja ono što se smatra rivalitetom u odnosu kancelara i ministrake spoljnih poslova Berbok, odnosno pitanja ko će voditi politiku prema Zapadnom Balkanu i Srbiji”.
“Milslim da će Šolc nastojati da on vodi politiku prema ovom regionu jer je to pitanje vezano i za uticaj Rusije u regionu i da neće to prepustiti Berbok, što milsim da će sa naše strane biti pozdravljeno, s obzirom na njene dosta oštre stavove o pitanju ljudskih sloboda, demokratskog stanja u Srbiji i tako dalje”, kaže Visković.
On za politiku Vučića kaže da se može objasniti tezom koja se naziva “igrama na dva nivoa” – jedan je unutrašnjepolitički, a drugi međunarodni. To je, kako dodaje, tipično za većinu zemalja a ne samo za nas – da se jedan stav iznosi u svojoj javnosti koji je optimističniji nego što se iznosi u međunarodnoj. Nije čudno, kako je rekao i da da se stvara utisak da smo prisiljeni da neke stvari radimo, ali na međunarodnom nivou se ipak mora pokazati neka vrsta odlučnosti. Argumentacija da nešto moramo raditi pod prisilom nije dobra, Zapad od nas očekuje da se izjasnimo o onom što nazivaju vrednostima u spoljnoj politici, o idejama koje prihvatamo ili ne prihvatamo i to je ono što je za Vučića najdelikatnije – da se mora precizno izjasniti – što nije jednostavno, budući da se veliki procenat ljudi u Srbiji opredeljuje za razumevanje za Putinovu politiku”, rekao je profesor.
Upitan da li se može očekivati da u Berlinu Kosovo i odnos prema Rusiji bude spakovan u jedan paket, on je istakao da te dve stvari nisu tako povezane i da je više u pitanju komplementarnost i dopunjavanje, a nikako direktna zavisnost jedne od druge.