Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je da je Vlada Srbije propustila priliku da značajnije poboljša zakone koji se menjaju pred najavljene aprilske izbore, iako su nadležna ministarstva dobila niz konkretnih predloga u okviru javne rasprave.
„Usled toga, ni za ove izbore neće biti sprečeno vođenje ‘funkcionerske kampanje’, troškovi izborne kampanje neće biti zakonski ograničeni, javnost će ostati uskraćena za većinu informacija o izvorima finansiranja i rashodima dok izborna kampanja traje, a propuštena je i prilika da se adekvatno uredi zaštita uzbunjivača u vezi sa izbornim postupkom“, navodi se u saopštenju te organizacije.
Iz TS su naveli da je Vlada usvojila i uputila Skupštini Srbije niz predloga zakona koji se menjaju pred predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore, a što je u velikoj meri posledica dogovora u međustranačkom dijalogu.
„Pored tri zakona koji se direktno odnose na izborni proces, predlaže se donošenje novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i minimalna izmena u Zakonu o sprečavanju korupcije. Resorsna ministarstva su organizovala javnu raspravu o izmenama zakona koja se svela na prikupljanje pisanih predloga. Iako su neki od tih predloga usvojeni, za odbijanje većine predloga nisu navedeni razlozi“, piše u saopštenju.
Kada je u pitanju “funkcionerska kampanja”, iz TS ističu da se vlada opredelila za minimalnu intervenciju kojom će predsednik Srbije “konačno imati obavezu da kao i drugi javni funkcioneri naglasi da li nastupa kao lider stranke ili države”.
Transparentnost Srbija je predložila znatno šire izmene ovog člana, koje bi na jasan način postavile zabranu organizovanja i učešća javnih funkcionera u promotivnim aktivnostima koje se odvijaju tokom izborne kampanje”, navodi se u saopštenju.
“Predlog ‘novog’ Zakona o finansiranju političkih aktivnosti donosi niz izmena koje su u vezi sa preporukama ODIHR (npr. smanjenje visine dozvoljenih priloga, uvođenje preliminarnih izveštaja o finansiranju kampanje). Međutim, uprkos ranijoj preporuci ODIHR, i praksi koja postoji u većini evropskih zemalja, ni sada nije uvedeno ograničenje ukupnih rashoda izborne kampanje”, naveli su iz TS.
Ocenili su da, iako se predlaže uvođenje obaveze učesnika izbora da podnesu i preliminarne izveštaje o troškovima izborne kampanje, “to neće obezbediti transparentnost informacija, jer do tog momenta manje od 10 odsto troškova zaista bude plaćeno”.
“Kada je reč o Zakonu o izboru narodnih poslanika i drugim izbornim zakonima, nisu prihvaćeni predlozi TS da se uredi postupak uzbunjivanja u vezi sa nepravilnostima izbornog postupka, ovlašćenja i status Nadzornog odbora, kao i predlog koji bi smanjio troškove sprovodjenja izbora”, piše u saopštenju.