Na Zapadnom Balkanu nacionalistički diskurs, ekstremno desničarski pokreti i grupe koje naglašavaju pravoslavni identitet predstavljaju najveću pretnju i pokretače radikalizacije ekstremizma. To je specifičnost koja razlikuje nasilni ekstremizam na Balkanu od ekstremizma koji većina zapadnih zemalja povezuje sa radikalnim islamom, istakao je Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu, govoreći na 11. Beogradskom bezbednosnom forumu (BBF).
U okviru BBF koji je otvoren danas u Beogradu i trajaće tri dana, održan je panel posvećen otpornosti na nasilni ekstremizam u Jugoistočnoj Evropi.
Iako se na Zapadu nasilni ekstremizam, koji je bio glavna tema ovog panela, sagledava uglavnom kao muslimanski problem, kako je istakao profesor Biber, u regionu Zapadnog Balkana on ima svoje specifičnosti i treba ga sagledati u kontekstu dominantnog nacionalističkog diskursa.
“Na Zapadnom Balkanu imamo specifične pokretače nasilnog ekstremizma u vidu pretnji povezanih sa raznim nacionalističkim pokretima. Najsvežiji primer su pretnje na vratima organizacije Žene u crnom u Srbiji. To je nasilje koje je relevantnije i opasnije na mnogo načina širom Zapadnog Balkana nego nekakve pretnje radikalnog islama, kojima se veći deo zapadnog sveta bavi“, naveo je Biber.
On je objasnio i da ne postoji jedan jednostavan
kauzalni mehanizam koji objašnjava radikalizaciju ekstremizma, ali da je važno posmatrati dva elementa koji utiču sposobnost društva da priži otpor ekstremizmu, a to su lokalne institucije i transnacionalni faktori.
„Česta je pojava da lokalne institucije, koje bi trebalo da spreče nasilni ekstremizam, zapravo kooptiraju ideje ekstremizma a različite vrste huligana ili ekstremno desnih grupa, koje su pod uticajem politčkih faktora, postaju deo tih institucija“ naglasio je Biber.
Govoreći o transnacionalnim faktorima Biber je kao primer pomenuo ljude iz Srbije koji odlaze da ratuju u istočnoj Ukrajini i rekao da je važno posmatrati fenomen ljudi koje se pridružuju različitim radikalnim grupama.
Kada se govori i ekstremizmu i rezilijentnosti na Balkanu, Biber ukazuje da ključnu ulogu u otporu takvim pojavama trebalo bi da imaju snažne institucije države.