Ramadani je, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražio podatke o broju zaposlenih Albanaca, ali i Srba, kako bi pokazao diskriminaciju.
„Mi nemamo zvanične i istinite podatke o tome, iako su oni ključni za procenu uspeha ili neuspeha procesa integracije Albanaca u državne institucije u proteklih 20 godina”, rekao je Ramadani.
U Bujanovcu, gradu na jugu Srbije udaljenom 300 kilometara od Beograda, prema poslednjim podacima albanska zajednica čini 65 odsto stanovništva.
Prema proceni predsednika Skupštine u Bujanovcu, tokom protekle dve decenije, od kada se govori o integraciji Albanaca u sistem državnih institucija, nije se odmaklo daleko od početka. “Od tada do danas učinjeno je veoma malo na tom planu i veoma mali broj Albanaca je uključen u rad državnih institucija i organa”, objasnio je Enver Ramadani.
Zbog toga, dodao je, predstavnici Albanaca zahtevaju da u svim institucijama u Pčinjskom okrugu Albanci budu zastupljeni sa 30 odsto, srazmerno njihovom broju u tom području.
Kao primer, Ramadani navodi Zdravstveni centar u Vranju u kome se leči oko 40 odsto pripadnika albanske nacionalne manjine. Prema njegovim navodima, u toj zdravstvenoj ustanovi nema nijednog zaposlenog Albanca, bilo da je čistač ili lekar. Ista situacija je, dodaje, i u Bujanovačkoj banji u kojoj takođe nema zaposlenih Albanaca ni na pozicijama portira.
Ramadani je objasnio da je namera predstavnika Albanaca da se vidi da li se stanje može popraviti nabolje, jer po Ustavu Srbije, podsetio je, Albanci imaju pravo da traže zastupljenost u državnim institucijama srazmernu broju albanskog stanovništva u tom delu Srbije.
“Zbog toga smo informacije zatražili od svih državnih institucija u Bujanovcu, počevši od Osnovnog suda, Tužilaštva, Bujanovačke banje, Doma zdravlja, Crvenog krsta, PIO, Veterinarske stanice, Službe za katastar…”, objasnio je on.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije odgovorilo na pisani upit Radija Slobodna Evropa sa pitanjima u vezi sa procesom integracije Albanaca sa juga Srbije u državne institucije.
I u susednom Preševu misle isto o zapošljavanju Albanaca. Zamenik predsednika susedne opštine – Preševo Ragmi Mustafa slaže se sa Enverom Ramadanijem.
„U državnim institucijama poput Uprave Carina nema mesta za Albance, čak ni u carinskoj ispostavi na graničnom prelazu sa Severnom Makedonijom, iako se ona nalazi na teritoriji opštine Preševo u kojoj živi 95 odsto Albanaca i manje od pet odsto Srba”, rekao je Mustafa.
Ista situacija, dodaje, je i u državnim javnim predzećima koje imaju svoje filijale u lokalnim sredinama.
„To je moderan pritisak na Albance. Devedesetih godina pritisci su vršeni automatskim puškama, blindiranim vozilima, hapšenjima i ubistvima. Sada toga nema, ali se primenjuju novi metodi, poput nepriznavanja diploma koje se izdaju na fakultetima na Kosovu”, kaže Mustafa.
Zamenik predsednika Opštine Preševo tvrdi da se nešto slično događa i u multietničkoj policiji, koja po njegovom mišljenju ponovo postaje jednonacionalna.
„Mesta albanskih policajaca koji odlaze u penziju ili napuštaju policiju isključivo popunjavaju kadrovima srpske nacionalnosti, koje dovode i iz Leskovca, a veliki problem je i policijska komandna struktura koja ni izdaleka ne odslikava odnos broja stanovnika”, zaključuje Mustafa.