Marijan Rističević, poslanik Narodne seljačke stranke koja je u parlament ušla kao deo izborne liste Srpske napredne stranke na čijem je čelu predsednik države Aleksandar Vučić, podneo je predlog Skupštini o rezoluciji kojom se osuđuju „zločini u i oko Srebrenice 1992. do 1995. godine“.
Rističevićeva rezolucija stigla je u Skupštinu 17. juna. U njoj se, između ostalog, predlaže Narodnoj skupštini da osudi sve zločine počinjene u i oko Srebrenice u periodu od 1992. do 1995. godine, kao i da osudi negiranje počinjenih zločina. Navodi se i da Narodna skupština osuđuje „selektivno privođenje pravdi počinilaca ratnih zločina od strane međunarodnih i nacionalnih sudova“, kao i manipulisanje brojem žrtava.
U obrazloženju predloga rezolucije, poslanik vladajuće većine tvrdi da je zvaničan broj ubijenih u srebreničkom genocidu višestruko uvećan, uprkos tome što je reč o činjenicama koje su utvrdili međunarodni sudovi.
Rističevićeva rezolucija došla je kao odgovor na predlog koji je podnela manjinska Stranka demokratske akcije Sandžaka, kojim se osuđuje genocid u Srebrenici.
Zvaničnici u Srbiji još uvek u svojim izjavama ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, uprkos presudi međunarodnog suda.
U predlogu rezolucije Stranke demokratske akcije Sandžaka, podnetog 9. juna, navodi se da Srbija najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici, kao i svako poricanje genocida. Prema dokumentu, koji ima 12 tačaka, država se obavezuje da će „iskoristiti sva raspoloživa sredstva i mehanizme da sprovede istragu i procesuira sve odgovorne“.
Inicijatori predloga traže i da se poštuju sve pravosnažne međunarodne presude i predlažu da se 11. jul proglasi Danom sećanja na srebrenički genocid. Nadležne institucije se, ovim dokumentom, obavezuju da razvijaju obrazovne programe za izučavanje lekcija o genocidima i ratnim zločinima iz prošlosti.
Stranka demokratske akcije je prvi put podnela predlog rezolucije 2015. godine. Tada su je potpisali parlamentarci iz tada opozicione Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Danas ove dve stranke nisu u parlamentu, a predlog SDA podržali su samo predstavnici albanskih partija sa juga Srbije.
U redovima vladajuće Srpske napredne stranke kažu da nije realno očekivati da će predlog SDA biti na dnevnom redu Skupštine. „Većina poslanika se ne slaže sa tim da je bio genocid u Srebrenici. To je sigurno veliki zločin, ali takvo je stanje u parlamentu, tako da – zašto bi se o tome raspravljalo“, kaže za RSE poslanik SNS Dragan Šormaz.
Na dan izricanja presude Mladiću, Vučić je govorio na raspravi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma, koji je naslednik Haškog tribunala. Predsednik Srbije je rekao da Srbija osuđuje “užasan zločin” koji se dogodio u Srebrenici. On je takođe izrazio saučešće porodicama žrtava tog masakra. Reč “genocid” je izbegao da upotrebi.
Pojedini parlamentarci vladajuće stranke su javno pružili podršku Mladiću nakon što mu je izrečena pravosnažna presuda. Poslanik naprednjaka Vladimir Đukanović je na društvenim mrežama ocenio 8. juna da je presuda „generalova pobeda“, te da će „večno ognjište velikog generala biti u srcima njegovog naroda“.
Đukanović je dve godine ranije čestitao, kako se izrazio “srpskom narodu dan oslobođenja Srebrenice”.