Ovo je samo jedan od zaključaka „Izveštaja o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji“, autorke Ivane Krstić koji je pripremljen u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope pod nazivom „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“.
Istraživanje za ovaj izveštaj sprovedeno je od 20. novembra do 20. decembra 2020. i obuhvatilo je dnevne listove „Blic“, i „Informer“, nedeljnike „Pečat“ i „Nedeljnik“, portale „Alo“ i „Kurir“, kao i dve TV emisije „Hit tvit“ (TV Pink) i „Ćirilica“ (TV Happy).
U Izveštaju navodi se da je objavljeno mnogo tekstova koji izazivaju vrlo negativna osećanja prema Hrvatima, Albancima, Bošnjacima i Crnogorcima, kao i da REM i Savet za štampu ne koriste sva raspoloživa sredstva za borbu protiv govora mržnje i agresivnog govora. Dodaje se da je sudska praksa vrlo problematična, jer sudije u nekim slučajevima nisu prepoznale govor mržnje, a često slobodu izražavanja priznaju kao neprikosnovenu vrednost.
Novinarka Tamara Skrozza ističe za Danas da su mediji ogledalo jednog društva, „a naše nije nimalo sklono bilo kojim manjinama – vladaju nacionalizam, ksenofobija, stogodišnji stereotipi“.
„S druge strane, tu je i politička elita, koja samo deklarativno promoviše evropske vrednosti i ljudska prava, a zapravo je duboko ušančena na mestu na kojem je bila i devedesetih. I šta onda da očekujemo od medija? Da budu progresivniji od svog okruženja? To je nemoguće, bar ne u ovoj konstelaciji društvenih snaga, i ne uz osiromašene i degradirane novinare koji (iz raznih razloga) uglavnom ne mare za posledice svog delovanja“ ukazuje Skrozza.
Naša sagovornica naglašava da bi „cenjeni eksperti EU i Saveta Evrope morali da znaju razliku između REM i Saveta za štampu i da (ako zaista ozbiljno rade svoj posao) ni u snu ne bi smeli da izjednače ova dva tela“.