Izvor: „Očekujemo da glavnina srpske opozicije postane prošlost nakon izbora“

Kolumne i analize

Pokret Novi 6. oktobar ima redovne kontakte s vrhom Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Bajdenove administracije (uključujući vrh Stejt dipartmenta), ali i sa nekoliko drugih,  za Srbiju relevantnih zemalja, navodi predsednik Pokreta, Vojin Rakić, u autorskom tekstu koji prenosimo u celini.

Na moj dosledno ponavljani stav da Novi 6. oktobar neće izaći na izbore 3. aprila 2022, kao što nije izašao ni u junu 2020, od jednog od ključnih donosioca političkih odluka iz gore navedenih zemalja/Unije dobio sam (samo površno gledano) začuđujući odgovor, naime da izlazak na ovakve izbore ozbiljnim političkim formacijama zapravo nije potreban i da mu je bliska moja argumentacija i razlozi za neizlazak i masovnu građansku neposlušnost.  

Na moje pitanje zašto onda „za ime Boga“ traže od opozicije/“opozicije“ da izađe na izbore, dobio sam odgovor da će glavne opozicione stranke posle izbora postati prošlost: „Očekujemo da glavnina srpske opozicije postane prošlost nakon učešća na ovim izborima“ („We expect the core of the Serbian opposition to become history after its participation in these elections“). 

To je bila potpuno jasna poruka da se traže nove političke snage i partneri u Srbiji! 

Novi 6. oktobar je skoro od svog osnivanja upozoravao da se mafija ne može pobediti na izborima i da bi umesto ušestvovanja na lažnim izborima trebalo organizovati masovne akcije građanske neposlušnosti i pobune. Pozvao je na aktivni bojkot izbora planiranih za juni 2020. godine, zamišljenim sa pratećom građanskom neposlušnošću. Bojkota lažnih izbora je bilo, ali najveće stranke opozicije nisu uradile praktično ništa po pitanju građanske neposlušnosti i aktivnog bojkota. Zoran Lutovac i Dragana Rakić su, doduše, pozivali na pobunu, mada oprezno.

Onda su iste te stranke koje su tvrdile da na izbore nisu ižašle 2020. godine zato što su izbori bili „lažni“, promenile mišljenje i na izbore u aprilu 2022. godine izašle pod još gorim izbornim uslovima: medijske manipulacije, bolesne konfabulacije i laži dovedeni su do savršensta na televizijama s nacionalnim frekvencijama, u režimskim tabloidima i novinama koje samo formalno (po izgledu naslovnice) ne slove za tabloide, glasači su ucenjivani, zastrašivani i podmićivani, dok su građani Republike Srpske masovno dobijali boravak u Srbiji, posebno u Beogradu, kako bi režim što bolje prošao na „izborima“. 

Novi 6. oktobar, naravno, nije učestvovao ni na aprilskim „izborima“, ali pošto su skoro sve iole veće opozicione stranke odlučile da učestvuju (mada Lutovac i ovde ponovo dosta nevoljno),  Novi 6.oktobar smatrao je da će šteta pogubne odluke opozicije ili „opozicije“ da izađe na izbore biti ublažena ako što veći broj ljudi glasa, i to za Ponoša, Ujedinjenu Srbiju i listu koju predvodi Vladeta Janković. 

Razume se, pod nenormalnim uslovima lažnih izbora opozicija je doživela katastrofu. Sada se hvata za slamku spasa ponovljenih izbora u Beogradu, jer je prvobitno od Vučića dobila obećanje da će SNS pustiti svog neformalnog osnivača, a sada SNS-bota, da pređe cenzus i igra Vojislava Šešelja („opozicionara“ koji radi za vlast) i to za benefite koje je dobio. Najveća razlika čak neće biti toliko u politici koju zastupaju ove dve individue (mada naravno ima bitnih razlika), već u stilu: jedan od njih još uvek pozira na javnoj sceni igrajući ulogu manekena (doduše tragično  izanđalog), dok Šešelj nema konture manekena. 

Tako će Vučić možda „namestiti“ „opoziciji“ čak i da preuzme vlast u Beogradu (iako sam može s lakoćom da je formira sa SPS-om i Micom zavetnicom) i da je tako do kraja izblamira. Zamislite Vućić predsednik Republike, Skupština Srbije u rukama SNS, SPS, Zavetnice, ponekog kupljenog poslanika ili udbaša iz redova „opozicije“, a Beograd koji tobože vodi „opozicija“ bez potrebnih finansijskih resursa. 

Ipak, može da bude i još tragikomičnije: Zavetnica na primer traži dizanje spomenika Ljotiću, a „Moramo“ spomenik Josipu Brozu.  

Posle kenjkave faze u kojoj se Vučić veliki broj meseci nalazio, sada ima solidne uslove koji, barem na kratki rok samo mogu da ga dovedu maltene do ekstaze. 

Ipak, to se neće dogoditi. Naprotiv. Od Vučića Zapad zahteva da Rusiji uvede sankcije ako sama Srbija hoće da ih izbegne, pre svega u formi stopiranja njenog ulaska u EU i, još važnije, ako Vučić neće da SAD obelodani snimljene višesatne razgovore o Jovanjici, pedofilskim orgijama, ulozi Vučića i Vulina u Ritopeku, ali i podatke o Brnabićima i Aseku.

Kao što napisah u uvodu ovog teksta, potpuno je jasna poruka sa Zapada da se traže nove političke snage i partneri u Srbiji! 

Naravno, neki kontakti sa odlazećom opozicijom će ostati, kao svojevremeno poziv Tadiću i Đilasu u Vašington (kada je Tadić poverovao da je izabranik SAD (!)).

Deo „opozicije“ je bio spreman da na izborima pruži puni legitimitet Vučićevoj mafijokratiji, pod uslovom da bude finansijski kompenzovana. To se i dogodilo. Odlučeno je i u novi Zakon uneto da svaka stranka koja uđe u Skupštinu, po poslaniku (!) dobija oko 3.100 evra (!), i to mesećno (!), dok će i poslanici dobijati plate. Zaista, za odlazeću “opoziciju” ponuda koja se prosto ne može odbiti – pa makar Vučić ostao na vlasti doživotno, ako treba i kao autokrata. 

I onda je došlo taljenje oko poslaničkih mesta. Đilas je tražio lojalne kandidate i prijatelje, baš kao i Jeremić, dok je na kvalitet kandidata često padao zaborav. 

Rezultat je bio da je SNS imao poslaničku listu na Republičkom nivou koja je mogla da se poredi sa poslaničkom listom Ujedinjene Srbije (iako to nikako nije smelo da se dogodi). 

Ovde treba istaći da je pomenuti Zoran Lutovac po svemu sudeći igrao časnu ulogu, da se Ponoš, Janković i Tepić ne mogu smatrati preterano odgovornim za debakl opozicije (kao možda ni koalicija „Moramo“), dok su oni koji su vodili Srbiju poslednjih dvadesetak godina, pokazali gotovo isti stepen nesposobnosti kao vlast (do 2012) i kao nekakva opozicija posle 2012. 

Preostaje da se sada uradi sledeće, da se objedine istinske opozicione snage. Novi 6. oktobar nudi da bude jedan od stožera istinske opozicije. 

Drugo, očekujemo aktivni angažman donosilaca političkih odluka iz redova naših prijatelja iz inostranstva i/ili političara iz nama tradicionalno prijateljskih zemalja. 

Treće, očekujemo da Vučić odmah odstrani iz izvršne vlasti, ali pre svega iz pravosudne vlasti (!) ljude koji su kompromitovali Srbiju, bilo ilegalnim trgovinama bilo potkradanjem državnog budžeta bilo korupcijom, kao i onog polusveta iz pravosuđa koji je na sve to uporno ostajao nem i praktično bio grana izvršne vlasti, odnosno evet-efendija političara. 

Ako to Vučić ne bude učinio, Novi 6. oktobar će duplirati napore da ukaže na njega kao na glavnog krivca za sunovrat Srbije, ali ne samo u zemlji, već i kod donosioca političkih odluka u inostranstvu. 

Novi 6. oktobar nije opozicija na koju je Vučić navikao (kao ni Milošević pre njega). Čekaju ga iznenađenja. Slutim da uglavnom neće biti prijatna.

Dr Vojin Rakić, redovni profesor, predsednik Pokreta „Novi 6. oktobar“  

9. april 2022. 

Pročitajte više

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Društvo i nauka