Pune dve nedelje rat u Ukrajini udarna je vest svih medija, kako u svetu tako i u Srbiji u kojoj je u toku kampanja za opšte izbore, 3. aprila. Ipak za stranke koje zahuktavaju izbornu trku poruke biračima kao da su u vremenskoj kapsuli. U centru pažnje su domaće političke teme i lokalne priče. Ukrajina se gotovo i ne spominje.
U danu kada je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu, 24. februara 2022, malo koja stranka u Srbiji, opoziciona ili vladajuća, direktno je osudila Rusiju. Ocene su uglavnom diplomatski sročene, osim kada je reč o desničarskim partijama koje su otvoreno naklonjene Rusiji.
Izbornu listu, “Ujedinjeni za pobedu Srbije” čini više opozicionih, proevropskih stranaka. I mada im je opredeljenje ka Zapadu zajednički imenitelj, stavovi prema ratu u Ukrajini nisu sinhronizovani.
Narodna stranka (NS), koja je deo ove koalicije i čiji je lider Vuk Jeremić, ima isti stav kao stranke na vlasti. Srbija treba da sačuva neutralnost, smatraju u NS.
Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, prvog dana invazije saopštila je da “građani Srbije bolje od svih drugih u Evropi znaju za sav užas i besmisao rata” i zato su pozvali na mir i obustavljanje “vojnih sukoba u Ukrajini”.
“Kriza u Ukrajini potvrđuje ispravnost borbe Srbije za poštovanje međunarodnog prava i 1999. i 2008. godine i stoga smatramo da Srbija treba da podrži teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, kao i svake druge države članice Ujedinjenih nacija”, saopštili su iz SSP, povlačeći tako paralelu između Ukrajine i Kosova koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost i kojim, prema oceni i Međunarodnog suda pravde, 2010. godine, nije prekršeno međunarodno pravo.
Pokret slobodnih građana (PSG), stranka sa iste liste, jedina je koja je “osudila vojnu agresiju izvršenu od strane Rusije na teritoriji Ukrajine”. Iz PSG su još prvog dana ruske invazije, poručili da Srbija mora da ostane dosledna poštovanju međunarodnog prava i da “nedvosmisleno osudi čin agresije”.
Prvog dana reagovala je i opoziciona koalicija “Moramo” koja je “poslala poruke solidarnost sa građanima Ukrajine”.
Jedan od lidera te koalicije i kandidat za gradonačelnika Beograda, Dobrica Veselinović, među retkim je političarima koji odlazi na skupove podrške Ukrajini u Beogradu.
“Mi smo prvi dan kada je počela ruska agresija na Ukrajinu jasno rekli naš stav a to je antimilitarizam, pacifizam i strateško opredeljenje prema Zapadnim vrednostima i EU”, kaže Veselinović .
Dobrica Veselinović, iz koalicije “Moramo”, redovan je na protestima podrške Ukrajini. Na fotografiji na skupu pokreta “Ne davimo Beograd” 20. oktobra 2020.
Podršku “suverenitetu Ukrajine” dala je i koalicija okupljena oko Socijaldemokratske stranke bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
Na drugoj strani, podrška Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu, otvoreno stiže od desničarskih stranaka. Pokret “Oslobođenje” Mlađana Đorđevića i Srpska radikalna stranka, Vojislava Šešelja samo su neke od njih.
Bliska Rusiji je i opoziciona koalicija koju predvodi desničarski pokret Dveri koja poručuje da Srbija “ni pod kojim uslovima ne treba da uvedi sankcije Rusiji”, a slično poručuju i iz stranke “Zavetnici”.
Predsednički kandidat liste “Ujedinjeni za pobedu Srbije”, Zdravko Ponoš rekao je “da Srbija ne sme dozvoliti da se ratna kriza u Ukrajini nametne kao glavna tema, već da se treba posvetiti izborima, koji utiču živote građana i na to kako će se taj rat odraziti na sve”.
Zdravko Ponos, aktuelni predsednički kandat “Ujedinjeni za pobedu Srbije”, odgovora na pitanja novinara ispred suda u Beogradu tokom procesa zbog policijskog maltretiranja jednog opozicionog aktiviste 1. oktobra 2021.
Dobrica Veselinović smatra da je koalicija “Moramo” dovoljno rekla na temu Ukrajine.
“Ja mislim da mi nemamo prostora, niti treba da imamo kalkulaciju, igru na dve, tri stolice već da jasno napravimo jedan zapadni zaokret u spoljnoj politici”, kaže Veselinović i dodaje da zapadni zaokret vidi i kroz energetsku nezavisnost Srbije.
Šta govore vladajuće stranke?
Zvanična politika Srbije, a takođe i stranaka na vlasti okupljenih oko Srpske napredne stranke, je da Rusiji sankcije ne treba uvoditi.
U prvoj reakciji na rat u Ukrajini, Vlada je uz tu odluku, objavila da “Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i da smatra pogrešnim kršenje njenog teritorijalnog integriteta”. Direktne osude ruskog vojnog napada u tom trenutku nije bilo.
Ipak ubrzo potom, Srbija je prihvatila da glasa za rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu, ali je i dalje ostala pri stavu da sankcije neće uvoditi.
U okviru vladajuće koalicije, najbliže veze sa Putinovom Rusijom godinama gradi Socijalistička partija Srbije (SPS).
“Rusija nam je prijateljska zemlja, tamo su naša pravoslavna braća i mi ćemo nastaviti svoju liniju, uključujući i političku podršku”, jedna je od poruka SPS nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Lider socijalista Ivica Dačić u Rusiji vidi, kako je više puta isticao, najvećeg i najuticajnijeg zaštitnika vrhunskog nacionalnog interesa Srbije a to je, kaže, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Dušan Spasojević, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, veruje da stranke u Srbiji izbegavaju temu Ukrajine u strahu od reakcije “srednjeg birača”.
On je mišljenja i da stranke takvim izborom prave grešku. Svrstavanje u ovom problemu, objašnjava Spasojević, podrazumeva izražavanje spoljnopolitičkog i vrednosnog stava kao i opredeljenja da li smo za Istok ili za Zapad.
Veruje i da bi pojedini birači bili spremniji da snažnije podrži opoziciju ukoliko bi se ona jasnije opredelila.
“A čini mi se i da bi opozija mogla da bude kažnjena od strane jednog dela biračkog tela zbog nečega što bi moglo da se vidi kao kalkulantsko i kao izbegavanje da se od Ukrajine napravi političko pitanje”, objašnjava Spasojević.