Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, ističe da neoprezno, neprofesionalno i olako plasiranje neistina a pogotovo svesno i namerno laganje i vređanje radi potkopavanja nečijeg ugleda treba da bude sankcionisano.
Kazne za klevete i laži koje naše sudstvo propisuje izuzetno su niske, u proseku oko 100.000 dinara, te tabloidima koji se služe ovim sredstvima one ne predstavljaju prepreku i ih i dalje nesmetano koriste.
„Mislim da bi sankcije morale biti naglašeno insividualizovane i prema materijalnim uslovima konkretnog medija i pogotovo, pre svega, prema broju slučaja u kom je utvrđeno da su lagali i vređali. Takođe mislim da bi efikasna sankcija bila i striktna obaveza medija da na što vidnijem mestu, (npr. čak i na naslovnoj strani i više puta) objavljuje informaciju da je sud utvrdio da je iznosio neistine, lagao i vređao“ ukazuje Šabić.
On dodaje da glavni problem nije zakonom predviđena visina sankcije već nešto mnogo gore – nejednakost pred zakonom: „Opšte je poznato da imamo tabloidne medije koji su bukvalno fabrike laži, koji objavljuju neverovatnu količinu neistina i uvreda i za koje čak i pravosuđe u jadnom stanju kakvo je naše, to često mora da konstatuje. Apsurdno je da ti i takvi budu sankcionisani isto kao mediji kojima se sporadično bez namere dogodi neprofesionalan propust kojim nekog uvrede. A još je apsurdnije da su upravo ti provladini mediji na konkursima za dodelu javnih sredstava koje vlast daje kao podršku raznim medijskim projektima uvek u vrhu liste, da dobijaju najviše novca“ naglašava Šabić.
Prema njegovim rečima, vlast ih indirektno ali praktično javnim novcem podržava i u plaćanju sankcija u slučajevima kad se s njima suoče.
„Taj fenomen nejednakosti pred zakonom nažalost sve je prepoznatljiviji i u sudskoj praksi. Zato se sve češće susrećemo sa primerima kakve spominje Dragan Đilas u pismu sudijama da se za nagrublje laži koje su istovremeno i najteže uvrede izriči krajnje skromni, bukvalno smešni iznosi ako je predmet laži i uvreda neko ko je protivnik vlasti. Uz to sporovi u kojima je tužen neko ko je ljubimac vlasti odugovlače se preko svake mere, po pravilu traju nedopustivo dugo, toliko da zapravo gube svaki smisao“.
On dodaje da je direktna posledica toga urušavanje poslednjih ostataka nekakvih, za i malo uređeno društvo, minimalnih medijskih standarda i potpuno potcenjivanje stvarne uloge medija, te pretvaranje dominantog dela medijske scene u beskrupuloznu propagandnu mašineriju. “Pre ili kasnije moraćemo se suočiti sa zastrašujućim dimenzijama štete koju sve to proizvodi”, zaključuje Šabić.