Vida Petrović Škero: Promene Ustava ne garantuju nezavisnost sudstva

Kolumne i analize

Do samog referenduma ostalo je manje od deset dana, glasački listići su odštampani, ali čini da se mnogima u Srbiji nije jasno ni samo referendumsko pitanje, niti da li glasaju o Kosovu, Rio tintu ili nečem trećem.

“Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?” – piše na listiću sa kojim će se građani suočiti 16. janura, a iza tog pitanja krije se niz promena ustava Srbije vezanih za funkcionisanje pravosuđa i tužilaštva u Srbiji.

Nažalost, kako u razgovoru za Glas Amerike kaže bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, ni mnoge sudije i tužioci ne znaju o kakvim je promenama reč:

“Moram da imam ponovo primedbu na funkcionisanje naše države. Mesec dana od kada je raspisan referendum ništa se nije uradilo na pitanju referendumske kampanje. Da ne kažem da ceo tok izmene Ustava građani nisu pojma imali o čemu se i šta se radi. Građani sada misli da sudije hoće da izotmu vlast i da budu nezavisni. Od koga nezavisni? Građani moraju da shvate da je nezavisnost sudstva njihovo pravo.”

Cela priča o promeni Ustava ima nekoliko dimenzija – pre svega onaj najvidljivi politički nivo, na kome se odgovor “za” ili “protiv” promena Ustava zapravo svodi na jednostavno pitanje da li ste “za” ili “protiv” Vučića.

Iz važnijeg, pravnog ugla, sagovornica Glasa Amerike ističe da pored dobrih rešenja po kome će se sudije i tužioci ubuduće birati u struci, to jest u visokom savetu sudstva ili tužilaštva, postoji i nekoliko rešenja koja ostavljaju mogućnost ozbiljne politizacije pravosuđa. Najvažnija zamerka tiče se naizgled manje važnog rešenja po kome će se uslovi za izbor i uslovi za razrešenje sudija urediti posebnim zakonom umesto samim ustavom. Po rečima Škero upravo to iz iskustva govori da su vrlo moguće zloupotrebe:

“Da ne može zakonodavac, odnosno politička grana vlasti da ih menja, evo videli smo sada za manje od 24 sata smo dobili nov zakon. To je problem”, kaže Škero i dodaje:

“Godinama gledamo kako naše skupština donosi zakone ponekad za ličnost, ponekad za trenutnu situaciju, ponekad sa retroaktivnim dejstvom, sve više u hotnoj proceduri, tako da zakon stupa na snagu sutra, ja nema preterano poverenje da li će ti zakoni biti tog kvaliteta da će ove ustavne promene biti kvalitetne i zaživeti. Jer, vi možete da donesete odličan ustavni okvir, ali njegova realizacija nije ni malo prepuštena ustavu nego zakonu.”

Osim ove najvažnije zamerke, Škero ukazuje i na odredbu po kojoj sudije i tužioci ne samo da ne smeju biti članovi političkih stranaka, nego ne smeju ni da se bave politikom. Osim što nije definisano šta znači bavljenje političkom delatonošću, po njenim rečima takva odredba može da bude zloupotrebljena, što je i u praksi pokazano:

“Već dve godine posmatram da u skupštini svaki sudija ili tužilac koji ima nekakav kritički stav u odnosu na zakon koji je u javnoj diskusiji, ako se donese odluka koja nije u redu, ili ako se predlože nekakvi kandidati koji ne odgovaraju vlasti, vi nemate obrazloženje zašto se ne prihvata njihovo predlaganje za izbor sudiju, predsednika suda ili tužioca, nego se samo lapidarno kaže – imaju bezbedonosne probleme, a za sudiju koji recimo kritikuje zakon kaže se – ali on se bavi politikom”.

Vida Petrović Škero ukazuje i na to da se već nekoliko godina budžet pravosuđa premešta iz ruku Vrhovnog saveta sudstva u ruke izvršne vlasti, što takođe ne daje potpuno nezavisnost sudstva od druge dve grane vlasti. Ali se još jednom pokazuje kako odredba o tome da će nešto regulisati zakonom lako izvrda:

“Na zakon je prebačena delatnost Saveta da budžet prelazi na Visoki savet sudstva. Od 2016. četiri puta je decembra meseca menjan jedan jedini član zakona o sudovima, koji je regulisao nadležnost Visokog saveta. I svaki put je rečeno – ta odredba će se pomeriti njeno izvršenje za sledeću godinu, 1. januar. I nikada nije prešla nadležnost ta materijalne nadležnosti pravosuđa. I kad mi znamo kako funkcioniše naš zakonodavni sistem – bilo bi jako dobro da su najbitnije funkcije u nadležnosti bile konstatovane u ustavu.”

U dobra rešenja ustavnih reformi u oblasti pravosuđa sagovornica Glasa Amerike ističe da će ubuduće Visoki savet sudstva imenovati nove sudije, umesto dosadašnjeg rešenja po kome je u prvom izboru Skupština Srbija postavljala nove sudije. U slučaju Visokog saveta sudstva šest članova biraju same sudije, dok četiri ugledna pravnika postavlja parlament, čime će struka imati prednost i većinu nad politikom. Tužioci su malo lošije prošli od sudija, ističe Vida Petrović Škero i dodaje da se može postaviti pitanje načina izbora i postavljenja četiri člana Visokog saveta pravosuđa koje biraju poslanici u Skupštini.

Pročitajte više

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Društvo i nauka