Istraživanja agencije Ipsos u poslednjih deset godina pokazala su da bi polovina građana Srbije glasala za ulazak zemlje u Evropsku uniju, dok se toj ideji protivi oko 30 odsto ispitanika. Međutim, od onih koji su za ulazak, svega 30 odsto ima pozitivan stav o Uniji.
“Tu nešto ne štima, a to što ne štima je zapravo to što su vladajuće stranke, i prethodne i sadašnje vrlo deklarativno za ulazak u Evropsku uniju, a s druge strane nisu potpuno jasno orijentisane ka Evropskoj uniji”, rekao je osnivač i savetnik agencije Ipsos stratedžik marketing Srđan Bogosavljević.
Dodaje da se početkom 21. veka očekivao brz ulazak u EU u velike koristi, a da je to njemu ličilo na “sapunsku operu u našoj percepciji EU”.
“Sada je to jedna vrlo realistična percepcija, vrlo retko ko kaže biće to brzo, ili su jako daleko ili čak nikad, ali sam još uvek većinski ‘za’ iz prostog razloga što ne vidim ništa bolje”, kaže Bogosavljević.
Zapadna Evropa ostaje jasno opredeljenje srpskog duštva i kad je reč o uređenju. Švajcarska, Norveška i Nemačka su modeli koji najviše privlače građane Srbije. Iako teže Evropskoj uniji, mladi sve više razmišljaju o napuštanju države.
“Polovina mladih želi da ode iz Srbije, planiraju, ili su odlučili, ali nisu napravili plan (pokazuju podaci Krovne organizacije mladih). Imamo i 39 odsto mladih koji za sada ne razmišljaju da odu iz Srbije, ali ne isključuju tu mogućnost. To je devedeset posto mladih ljudi i to je zastrašujuć podatak”, rekla je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
Najveća podrška Evropskoj uniji, objašnjava Minić, beležila se u trenucima kad je Brisel pokazivao naklonost prema Srbiji i tretirao je ravnopravno, a to je uvođenje vizne liberalizacije ili potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Pad podrške primetan je od kako je Kosovo postalo uslov za napredak.
“Jasno je bilo od prvog dana da Kosovo nije nimalo lako za Srbiju, niti je za Evropu jednostavan problem. Evropa je uzela jednu podeljenu državu i teško će se odlučiti. To je jasno kada analizirate, ali i kad gledate podatke o javnom mnjenju”, kaže Bogosavljević.
U poslednjem izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija je preporučila otvaranje dva pregovaračka klastera – o konkurentnosti i inkluzivnom rastu i klastera o zelenoj agendi i održivoj povezanosti.
Srbija već dve godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje zbog ocene većeg broja zemalja članica da nije ostvaren dovoljan napredak u ključnoj oblasti vladavine prava.