Od demokratije danas u Srbiji postoje samo formalni obrisi i zbog toga je teško reći da je Srbija demokratsko društvo, zaključak je istraživanja „Podrivanje demokratije“, koje je sproveo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) i autor istraživanja Dušan Spasojević, rekao je na onlajn konferenciji povodom Međunarodnog dana demokratije, da je obuhvaćen širi vremenski period, od 2010. do 2020. godine, odnosno više saziva parlamenta, mandata i da je na taj način data šira slika.
„Srbija ima neke formalne elemente demokratskog društva. Imamo izbore, imamo pluralizam, imamo neku medijsku sferu koja je u nekoj meri pluralistična i slično, ali u suštini u poslednjih nekoliko godina, taj disbalans moći koji postoji na partijskoj sceni pre svega, preslikava se i na sve druge sfere i mi Srbiju danas ne možemo označiti terminom demokratskog društva“, rekao je Spasojević.
Prema njegovim rečima, u srpskoj politici postoji „sinergija trendova koji imaju negativan efekat na demokratiju“ i dodao da se taj efekat vremenom ojačava“.
„To znači da će biti jako teško preokrenuti te trendove, ili umanjiti njihov negativan efekat. A drugo je, da kad gledate sve trendove po poglavljima, mi jasno vidimo da je broj pozitivnih ili neutralnih trendova jako mali“, naveo je Spasojević, pozivajući se na rezultate istraživanja.
On je dodao da se primećuje da je parlament reprezentativniji „na jednom formalnom nivou“, kao i da se manje zakona usvaja po hitnom postupku, ali da ti pozitivni pomaci „nikako da doprinesu kvalitetu demokratije u Srbiji“.
Dodao je i da od predsedničkih izbora 2017. godine u Srbiji postoje „relativno stabilni negativni trendovi“, koji se iz partijske nejednakosti šire i na druga polja. „Jasno vidimo kako to zauzimanje države i zauzimanje državnih resursa se koristi da zapravo onemogućuje postojanje i funkcionisanje civilnog društva i slobodne medijske sfere, a da se onda to posledično prenosi na stanje ljudskih prava“, kazao je Spasojević.
Autor istraživanja kao najvažniji negativan trend istakao je da su „izgubljeni mehanizmi političke odgovornosti“. „Ljudi koji vode ovo društvo nisu odgovorni ni građanima, ni svojim biračima, čak ni ljudima u svojoj stranci i to je zapravo ono što je u najvećoj meri doprinelo našem zaključku da Srbija danas ne ispunjava minimum da je proglasimo demokratskim društvom“, rekao je Spasojević.