Predlog liste imena za individualne sankcije SAD-a, socijalna zaštita i pravosuđe

Grupa specijalizovanih udruženja građana, u koordinaciji Političkog Saveta pokreta Novi 6. oktobar je nakon višemesečnih istraživanja kriminala, korupcije i kršenja ljudskih prava i prava dece u sistemu socijalne zaštite i pravosuđu stavila na dnevni red naredne sednice rukuvodstava i saveta ovih udruženja predlog razmatranja kandidata za listu za lustraciju koja je delom već upućena, a delom će biti upućena administraciji SAD-a, u skladu sa Izvršnom naredbom predsednika Bajdena da se lica iz Zapadnog Balkana koja su uključena u korupciju i kršenja ljudskih prava, ili ne reaguju na njih a dužna su, stave na listu individualnih sankcija SAD.

Kolumne i analize

Kandidati koji će biti razmatrani za sada su samo jedan broj lica iz sistema socijalne zaštite i pravosuđa, kao i više njihovih pomagača iz izvršne vlasti, pet lica sa fakulteta/instituta koji finansijski potpomažu koruptivnu shemu potkradajući strane fondove i budžet Republike Srbije (ili podržavajući/tolerišući to) kao i dvoje advokata koji aktivno podržavaju, a u jednom slučaju čak i koordiniraju koruptivnim sistemom prodaje dece.

Javnost Srbije može već sada da bude upoznata sa jednim brojem imena lica o kojima je administracija SAD već obaveštena. Oni su predloženi da budu bez odlaganja stavljeni na listu individualnih sankcija SAD. Među njima su:

Nataša Krivokapić, viši tužilac u Beogradu.

Zorica Đaković, sudija Apelacionog suda u Beogradu i prva zamenica predsednika navedenog suda.

Ljiljana Mihailović, sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Ivana Dimovski, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Vukota Vlahović, viši savetnik u ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.

Kratko obrazloženje:

1. Nataša Krivokapić, Viši tužilac u Beogradu, je odgovorna za nerad Višeg tužilaštva i neprocesuiranje korupcije u javnom sektoru, o kome je javno govorio neposredno nadležni predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović.

Nataša Krivokapić je odgovorna za arhiviranje slučaja ubistva Vladimira Cvijana, i za neobaveštavanje javnosti o toj smrti, za koju je utvrdila da “nije sumnjiva”, iako je čovek pronađen u reci, obučen, u januaru mesecu, i to nakon direktnog sukoba sa predsednikom države.

Nataša Krivokapić i njeno tužilaštvo još uvek nisu uhapsili nijednu od osoba za koje se sumnja da su nalogodavci ubistva braće Bitići, etničkih Albanaca s američkim državljanstvom, koje su ubili pripadnici specijalnih snaga MUP-a Srbije. Lica koja su komandovala tom jedinicom u vreme izvršenja dela i danas žive u Beogradu, i na slobodi su.

Nataša Krivokapić je odgovorna što se u njenom tužilaštvu, po njenom obaveznom upustvu, masovno odbacuju prijave protiv javnih službenika za krivična dela zloupotreba službenog položaja i nesavestan rad u službi, a to se posebno odnosi na aferu koja sada traje već više godina, to jest na aferu teškog organizovanog kriminala u centrima za socijalni rad i nadležnom ministarstvu, zbog organizovane trgovine decom, starateljstvima, hraniteljstvima i usvojenjima.

Zorica Đaković, Ivana Dimovski i Ljiljana Mihailović su sudije osnovnih i Apelacionog suda u Beogradu koje su donosile nezakonite i nemoralne odluke u sprezi sa kriminalnim miljeom centara za socijalni rad, u vezi sa čijim postupanjem postoje javno izražene sumnje u medijima, kao i ukidajuće presude Višeg, Apelacionog i Vrhovnog kasacionog suda, a one i dalje sude i prema njima pravosudne vlasti ne preduzimaju neophodne disciplinske mere, niti protiv njih predsednici sudova podnose krivične prijave.

Ivana Dimovski je trenutno i akter velikog skandala u Prvom osnovnom sudu zbog niza zloupotreba koje se mogu sagledati iz javnog izveštavanja, i to zbog neprimerenog ponašanja u svojstvu sudije, kaljanja ugleda sudstva svojim nedostojnim radnjama na društvenim mrežama, čak i nezavisno od teških zloupotreba sudijske funkcije u samom postupanju kao sudija.

Ipak, sudija koja na osnovu javnog izveštavanja, nema konkurenciju u korupciji, trgovini decom i starateljstvima, saradnji sa Centrom za socijalni rad (Novi Beograd) koji je po medijskim izveštajima ozbiljno upetljan čak i u podvođenje dece u prostituciju, i generalno, u ekstremno nedoličnom ponašanju u sudu, jeste Ljiljana Mihailović iz Trećeg osnovnog suda (videti ovaj link).

Mihailović je glavni junak preko 100 stranica odštampane elektronske korespondencije koju su fotografisale dve maloletne devojčice (!) i koja otkriva koruptivnu shemu o kojoj je reč (odštampana korespondencija se čuva za sud posle pada diktature, a trenutno se nalazi na više različitih mesta). Ne znajući da im je prepiska ne samo odštampana, već i sačuvana u elektronskom obliku, te tako poslata nadležnim (ali i nenadležnim) međunarodnim institucijama i političkim akterima koji su relevantni za donošenje političkih odluka koje se odnose na Srbiju (čitaj: na režim Aleksandra Vučića), neki članovi organizovane kriminalne grupe su potpuno nepotrebno uništili svoje mobilne telefone sa delom pomenute korespondencije (lice koje im je blagovremeno dalo informaciju da moraju biti stavljeni na „operativne mere“ takođe nam je poznato).

Nakon što je, posle našeg predloga i urgencija, predsednik Bajden potpisao izvršnu naredbu za individualne sankcije, mi smo 21. juna 2021. za navedena lica tražili da bez odlaganja budu sankcionisana zbog teških zlodela protiv ljudskih prava i zbog urušavanja integriteta i ugleda pravosuđa ličnom korupcijom, odnosno zbog zataškavanja sistemske korupcije.

Kandidati za listu individualnih sankcija o kojima će se raspravljati u narednom periodu su sledeća lica:

1. Miloš Popović, šef kabineta predsednice Vlade.

2. Duško Milenković, predsednik Apelacionog suda u Beogradu.

3. Snežana Stevović, predsednica Prvog osnovnog suda u Beogradu.

4. Dušan Agatonović, predsednik Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

5. Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiju.

Mi ćemo se na sve načine založiti da ova lica, u slučaju stavljanja na listu individualno sankcionisanih promotera korupcije i kršenja ljudskih prava, budu procesuirana od tužioca pri Međunarodnom tribunalu za korupciju čije je osnivanje najavljeno u bliskoj budućnosti, na inicijativu SAD.

Srbiju uništava sistemska korupcije čije je središte u pravosuđu i na vrhu izvršne vlasti i sva lica koja nemaju imunitet na osnovu političke funkcije a učestvuju u zloupotrebama javne funkcije na koruptivni način, moraju biti međunarodno sankcionisana, a imajući u vidu nefunkcionalnost srpskih sudova i tužilaštava.

Politički savet Pokreta Novi 6. oktobar, Beograd

Institut za praktičnu humanistiku, Beograd

Grupa građana “Vratite nam sudstvo!”

Građanska inicijativa za lustraciju

Pročitajte više

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Društvo i nauka