Veći i dublji problem od izostanka moralne odgovornosti jeste to što u Srbiji vrlo retko oni koji su na poziciji moći odgovaraju čak i zakonski: „Ako neko nije konkretno učinio nešto što je protivzakonito, a nije prihvatljivo moralno, onda se postavlja pitanje moralne odgovornosti. A ako je prekršio zakon, treba da odgovara pred zakonom. Međutim, ako nemamo čak ni zakonsku odgovornost, onda je teško očekivati da će ljudi da se ponašaju na osnovu nekih moralnih obzira“, ocenio je on.
To što nema moralne odgovornosti, dodao je on, građanima se šalje poruka da mi nismo ni zajednica.
„Moral je uvek povezan sa zajednicom. Ako se vi osećate pripadnikom zajednice, vi imate osećaj da poštujete običaje i norme te zajednice, čak i kada to nije stvar zakona. Ako šaljemo poruku da nema moralne odgovornosti, onda zapravo šaljemo poruku da ovde ne postoji nikakva zajednica, da je ovo jedna džungla u kojoj svako ko se nađe na nekoj poziciji treba da vodi računa samo o sebi i o svojim kratkoročnim privatnim interesima“, rekao je Baucal.
Upitan kako komentariše to što je izostala moralna odgovornost nadležnih i u slučajevima kada navijači tuku građane, kada se otkrije da ministri imaju plagirane doktorate ili kada direktor javnog preduzeća učestvuje u saobraćajki sa smrtnim ishodom, Baucal je kazao da se svaki dan u medijima mogu pročitati primeri zbog kojih bi, u uređenoj državi, predstavnici vlasti morali da snose moralnu odgovornost.
„Jedan od najdrastičnijih primera izostanka moralne odgovornosti je bio nakon otkrića da je broj preminulih i obolelih od kovida-19 bio fingiran, iako se radilo o životu i smrti. Neko je prilagođavao brojeve trenutnim političkim interesima i ugrožavao zdravlje ljudi, a da nije snosio nikakvu odgovornost“, rekao je Baucal.