Izveštaj o procesuiranju ratnih zločina: Duga suđenja, malo optužnica

U Srbiji je tokom 2020. godine nastavljen negativan trend dugog trajanja postupaka za ratne zločine i podizanja malog broja optužnica, ocenila je u novom izveštaju o suđenjima za ratne zločine nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo.

Kolumne i analize

Optužnice su, kako se navodi u izveštaju, uglavnom rezultat ustupanja predmeta iz Bosne i Hercegovine, a ne istrage Tužilaštva u Srbiji. Tokom prošle godine, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je sedam optužnica, od kojih je pet iz ustupljenih predmeta iz BiH.

U dokumentu se navodi da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije „ne želi samostalno da pokrene postupke protiv visokorangiranih pripadnika nekadašnje vojske“. U prilog ovoj tvrdnji, FHP navodi da je ta organizacija od 2016. godine podnela dve krivične prijave protiv bivšeg komandanta u Jugoslovenskoj narodnoj armiji Dušana Lončara zbog ratnih zločina u selima Lovas i Bogdanovci u Hrvatskoj 1991. godine, ali da ni po jednoj Tužilaštvo nije postupalo.

FHP je u martu 2018. godine podneo krivičnu prijavu i protiv Svetozara Andrića, bivšeg komandanta brigade Vojske Republike Srpske zbog sumnje da je izvršio ratne zločine u BiH. “Do danas nemamo informacije da li se protv njih vodi istraga i u kojoj je fazi ta krivična prijava, da li je to predistražni postupak, istražni postupak i šta se po tom pitanju radi”, navela je Ivana Žanić iz FHP-a je na predstavljanju izveštaja. U međuvremenu, Svetozar Andrić je postao poslanik u Skupštini Srbije i član parlamentarnog Odbora za Kosovo.

Ivana Žanić je kao problem navela i to što nema optužnica za zločine koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu. „Tužilaštvo za ratne zločine je poslednju optužnicu za zločin koji je počinjen na Kosovu podiglo 2014. godine“, rekla je Žanić.

U izveštaju FHP-a navodi se i da je tokom 2020. godine u Srbiji nastavljen trend promovisanja osuđenih ratnih zločinaca u javnosti.

Istraživanja javnog mnjenja u Srbiji, koja je tokom septembra 2020. godine za FHP sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat, pokazali su visok stepen neobaveštenosti građana o ratovima devdesetih, zločinima i suđenjima, sa tendencijom rasta, navodi se u izveštaju.

„O suđenjima za ratne zločine redovno se informiše svega četiri odsto ispitanika, povremeno se informiše 42 odsto, dok se 54 odsto ispitanika uopšte ne informiše“, navodi se u izveštaju.

Samo polovina ispitanika (52 odsto) misli da treba nastaviti suđenja za ratne zločine pred sudom u Srbiji, a tri četvrtine ispitanika (74 odsto) ne zna da navede neke pravosudne organe nadležne za suđenja za ratne zločine.

Polovina ispitanika misli da je doprinos suđenja saznavanju istine o ratovima nikakav ili mali, dok druga polovina ocenjuje taj doprinos kao polovičan ili priličan ili veliki.

Sa tvrdnjom Srbija treba da naknadi štetu koju su pripadnici vojske i policije načinili civilnom stanovništvu tokom rata složilo se samo 24 odsto ispitanika, dodaje se u izveštaju.

U dokumentu se navodi i da od početka procesuiranja ratnih zločina u Srbiji javnost nije imala priliku da na televiziji vidi ni jedno svedočenje žrtava, počinilaca i svedoka ratnih zločina, niti izricanje neke presude.

Pročitajte više

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

Društvo i nauka