Ako ste okruženi zemljama koje su sve članice Atlantskog saveza ne možete ništa da učinite, a možete imati veliku štetu, naglašava Čupić:
„Naravno, tu je osetljivost kada je u pitanju Srbija i bivša SRJ jer je bila izvršena agreesija od NATO pakta, ali to je bilo u drugačijem kontekstu dešavanja u Evropi i svetu i to je nešto što ne bi smelo da nas opterećuje. To se desilo i Atlantski savez se dosta promenio od tog vremena, a imamo primera da zemlje u Evropi, uzmimo primer Francuske i Nemačke koje su danas članice istog saveza i to govori o tome da državni razlog nalaže da se tvrdoglavo ne ulazi u nešto što je vezano za prošlost. Prošlost je bila kakva je bila, treba otvarati mogućnosti koje nudi budućnost i prema tome se orijentisati“.
Treba prihvatiti realnost, kaže Čupić i kada je u pitanju pristupanje NATO-u u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji:
„Srbija je krenula u pregovore za priključivanje EU, a tačno se zna da nijedna zemlja koja je priključena EU, pogotovo zemlje koje su nekad pripadale socijalističkom bloku i Varšavskom ugovoru, ne može da uđe u EU bez članstva u Atlantskom savezu. Nemamo drugog izlaza ako hoćemo da ostanemo izvan EU, jedno ostrvo koje ko zna šta će sve doživeti, nije dobro za razvoj i budućnost ove zemlje“.
Čupić potencira da područje politike nije područje za osećanja kao faktore pri donošenju odluka. U politici dve su stvari o kojima se mora voditi računa, moć i interes. U politici se razmišlja s aspekta glave, a ne osećanja:
„Ovo nije razmišljanje na osnovu osećanja, na osnovu njih prihvatam da ljudi koji su izgubili najbliže ne mogu to nikad da prihvate. Imam razumevanja, ali što se tiče državne politike, ta vrsta neutralnosti je neorživa, jer šta je Srbija sa sedam miliona na planeti od sedam milijardi i još okružena NATO zemljama?“, pita on.