Njihova studija objavljena je u časopisu „Science“. „Kada će virus dospeti u takvo endemsko stanje zavisi od brzine njegovog širenja i o brzine vakcinisanja“, rekla je za Njujork tajms glavna autorka studije Dženi Lavin sa Univerziteta Ejmori. „Dakle, potrebno je svakoga izložiti vakcini što je pre moguće“, istakla Lavin.
Naučnici još proučavaju koliko dugo traju antitela i ostale imunološke ćelije nakon preležanog kovida. Dosadašnja saznanja upućuju na to da je imunitet koja blokira zarazu relativno kratak, ali je zato imunitet koji ublažava simptome dugotrajan.
To znači da osoba može nekoliko puta biti zaražena koronavirusom, ali svaki sledući put ne bi bio ozbiljan kao prvi, što je slično delovanju običnih prehlada na organizam.
Međutim, bez masovnog vakcinisanja biće potrebne godine i mnogo smrtnih slučajeva da se to ostvari, kažu naučnici.
Čak i slučaju pojave novih sojeva virusa, poput onoga koji se upravo širi Velikom Britanijom, naučnici tvrde da je imunitet stečen prethodnim sojevima „dovoljno jak da spreči ozbiljnu bolest“.