Ovih dana Srbiju potresa jeziva priča o seksualnom i psihičkom zlostavljanju dece i mladih u poznatoj glumačkoj sekciji. Mlada glumica prijavila je nasilnika koji joj je naneo teške traume u detinjstvu, deset godina ranije, dok je pohađala elitnu beogradsku glumačku školu.
Rekla je da u tom dečjem glumačkom studiju godinama bila seksualno zlostavljana i silovana i da se to dogodilo više puta. Ove užase, kako je navela, počinio je čuveni pedagog koji je vodio glumački studio, obožavan i među roditeljima.
Do njega je inače bilo teško doći. Na aduciji od nekoliko stotina dece birao je njih nekoliko desetina i potom, uz dobru naknadu za svoj rad, godinama radio s njima. Bio je strog, zahtevan, tražio je da deca čitaju, idu u pozorište, vodio ih na izlete.
Ono što drugi nisu znali, a to ovih dana izbija na videlo, jeste da je prema deci bio izrazito grub, da ih je vređao, omalovažavao, a ono što je sve užasnulo su optužbe pojedinih devojčica (još uvek se ne zna tačan broj) koje su kod njega godinama odlazile i
koje su mu verovale i beskrajno ga volele i poštovale, da ih je seksualno zlostavljao i neke od njih i silovao.
Nakon što je progovorila prva glumica, sada već devojka, javilo se još nekoliko njih koje su kao deca prošle kroz strahote glumačke grupe kroz koju je do sada prošlo oko 3.000 dece. A onda su se javili i dečaci koji su, kako navode, na najgrublji način bili verbalno ponižavani i koji danas zbog toga nose traume.
Uključile su se glumice sa Akademije dramskih umetnosti u Beogradu koje su tokom studiranja bile zlostavljane od svojih profesora, studenti sa drugih fakulteta koji su na društvenim mrežama počeli da objavljuju imena svojih zlotvora i da pričaju svoje iskustva, da bi se danas pojavila i ispovest glumice iz BiH koja je opisala svoje iskustvo sa seksualnim predatorima, profesorima s fakulteta na kome je studirala pre par decenija.
Žrtve su progovorile, svaki dan se čitaju stravične sudbine, pre svega žena, koje ne žele više da ćute, traže da se zločinci kazne, da se nikome više ne dogodi ono što su one preživele. Kao po nekoj komandi, ukinut je zavet ćutanja.
Pandorinu kutiju za sve priče koje su usledile i koje će se bez sumnje nastaviti i iz različitih delova nekadašnje Jugoslavije otvorila je glumica, zlostavljano dete sa početka priče, koja se zove Milena Radulović. Otkrila je svet za koji smo mislili da postoji samo u literaturi i filmu (u našim tabloidima bi rekli i u Vatikanu), ali da silovanje u dečjem studiju u Srbiji ne može da se dogodi, ne nekome ko je iz uticajne porodice, pogotovo ne u Beogradu, nikako da silovatelj bude istaknut i uticajan umetnik koji radi sa decom.
Sve se to upravo desilo, tvrdi Milena i do sada sedam devojaka, a i izgledu je da će biti još prijava. Nakon Milenine ispovesti javnost je eksplodirala, dobila je veliku podršku u kojoj ona posebno ističe ulogu policijske inspektorke, koja joj je prva pružila ruku nakon što je prijavila nasilje koje je kao devojčica, doživela pre deset godina.
Milena je izrazito hrabra mlada žena koja je sa devojkama koje je slede i čiji se broj povećava svaki dan, svojim istupanjem u javnosti i iznošenjem najpotresnijih trenutaka iz svog života razdrmala učmalu malograđansku sredinu u kojoj je ćutanje zlato i gde se prikrivanje i laž smatraju vrlinama, ogolila je privatne samonikle i bez nadzora škole i njihove nazovi pedagoge, alarmirala i uspela da dobije podršku države, na kraju ujedinila javnost u Srbiji i regionu da se najglasnije do sada suprostavi nasilju nad decom i ženama.
Verovatno ne shvatajući dalekosežnost svojih postupaka, učinila je više za očuvanje ljudskog dostojanstva i slobode, nego svi oni koji se predstavljaju kao njihovi nazovi zaštitnici. Oni koji u ovom trenutku ne umeju da reaguju, jer ne prepoznaju značaj ovakvog istupanja u javnosti u borbi protiv nasilja koje je zahvatilo sve segmente društa.
Ovaj trenutak je izuzetno važan kako bi stručnjaci (psiholozi, psihijatri, sociolozi), a ne tabloidi, objasnili strukturu ličnosti zlostavljača, fenomen žrtve, pogotovo žrtve deteta, sredinu koja je pogodna da se nasilje dogodi i pružili jasne i precizne informacije šta da se ti čini u takvoj situaciji i kako se zaštiti.
Na prvom mestu, kroz obrazovne programe, potrebno je uvesti edukaciju dece da prepoznaju nasilje i da mu se suprotsave, o tome je već bilo ovih dana reči putem društvenih mreža. Kao i u ranijim slučajevima krenulo je samoorganizovanje zlostavljene dece, sada odraslih ljudi, zabrinutih roditelja, psiholozi su počeli da dele savete preko Fejsbuka i Tvitera šta da deca učine ako se suoče s nasilnikom.
Svi su tu osim države koja se proglasila nenadležnom u slučaju privatnih dečjih radionica koje niču na sve strane.
Ime autora/autorke poznato uredništvu