Kako dosadašnja praksa nije dala očekivane efekte na smanjenje zagađenja, NALED predlaže promenu sistema kako bi se drugačijom politikom naplate naknada podstaklo ulaganje u čistije tehnologije.
Gotovo polovina industrije koja ispušta azotne okside nije obuhvaćena nijednom naknadom dok se naknade ne naplaćuju nijednom emiteru amonijaka iz sektora poljoprivrede ili industriji koja ispušta ugljen-dioksid, navode iz NALED-a.
„Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine propisuje paušalne iznose, ne uzimajući u obzir stvarne količine emisija štetnih gasova. Paradoksalno je i da preduzeće može da uloži u zaštitu životne sredine izgradnjom postrojenja za otpadne vode, ugradnjom filtera ili korišćenjem čistijih goriva i to se neće uzeti u obzir prilikom obračuna naknade. Takođe, za druga preduzeća koja puno zagađuju i ne ulažu, ova naknada ne pruža nikakav podsticajan efekat da promene svoj način poslovanja, jer šta god uradili, na kraju će platiti isto. Zato se zalažemo za potpunu primenu principa ’zagađivač plaća’, odnosno da svako plati onoliko koliko stvarno zagađuje i da trošak, koji će po tom osnovu ubuduće imati, smanji tako što će uložiti u čistiju proizvodnju“, kaže predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u Jelena Kiš.
Deo reforme podrazumeva i da se proširi lista štetnih materija za čije će se ispuštanje naplaćivati naknada, proširenje liste obveznika, kao i da se naplaćuje isti iznos naknade po toni emisije, a da se taj iznos u naredne tri godine poveća za 10 odsto.
Uz to, udeo gradova i opština u prihodima od naknade trebalo bi povećati sa 40 na 50 odsto u odnosu na budžet republike, pojašnjavaju.
Autori analize zato navode da je u skladu sa direktivom EU o oporezivanju energenata potrebno uvesti akcizu na ugalj, a subvencijama podstaći 80 odsto domaćinstava da pređu na obnovljive izvore.